Nacionalni savet ruske nacionalne manjine ispratiće zimu uz tradiciju i običaje Rusa i Srba, u nedelju, 17. marta, od 14 časova u prostorijama u Braće Jovanović 24 u Pančevu kada će organizovati obeležavanje praznika Maslenica – bele poklade.
Ova manifestacija je osmišljena sa ciljem ujedinjenja tradicija i običaja starog ruskog narodnog praznika „Maslenica“ i starog srpskog praznika „Bele poklade“. Simbolika oba praznika govori o ispraćaju zime i dočeku proleća uz pesme, igre i veselje pred početak Velikog posta.
Ovaj praznik Poklade je veoma značajan u pravoslavnoj kulturi, neki ga upoređuju sa velikim karnevalima u svetu, a u mnogim selima na ovaj dan i dalje se čuvaju istina u manjoj meri magijski rituali vezani za ovaj praznik.
Praznik obeležava se u toku cele «Maslenične» nedelje, ove godine od 11. do 17. marta.
«Bela» nedelja u Rusiji je izgledala ovako:
Ponedeljak – «Susret». Na današnji dan ljudi počinju da prave lutku Maslenicu i peku palačinke, od kojih su prve davane siromašnima.
Utorak – «Flert». Mnoge tradicije Maslenice su se vrtele oko provodadžija, kako bi se mladi ljudi pobliže upoznali i venčali posle posta. U utorak su se sankali, ćaskali i jeli palačinke.
Sreda – «Gurman». Trećeg dana u nedelji, budući zet je dolazio kod svekrve na palačinke da bi ga odabrala za izabranika svoje ćerke.
Četvrtak – «Zabava». Sa početkom široke Maslenice, ljudi su završavali kućne poslove i počeli masovno slavlje: jahanje, razna takmičenja i gozbe. U četvrtak je takođe bio običaj da se juriša na unapred izgrađeni snežni grad.
Petak – «Taštino veče». Svekrva je dolazila u posetu svom zetu u uzvratnu posetu, a njena ćerka je tog dana bila zadužena da ispeče palačinke.
Subota – «Snajkina druženja». Nedavno udate devojke pozivale su u posetu svoje snaje (muževe sestre) i drugu rodbinu svog muža.
Nedelja – «Ispraćaj». Poslednjeg dana nedelje Maslenice ljudi su jedni od drugih tražili oproštaj za sve u čemu su pogrešili. Išli su na groblje, pominjali mrtve, išli u parno kupatilo i oslobađali su se ostataka praznične hrane pred Veliki post. Vrhunac praznika je svečano paljenje lutke Maslenice, koja je najčešće simbolizovala ispraćaj zime i doček proleća.
