U okviru filmskog programa Kulturnog centra Pančeva, na repertoaru u Dvorani su četiri filma: “Mali Alan”, od 3. do 5. februara u 18.00; “Pontonovo srce, od 3. do 5. februara u 20.00; “Dogmen”, od 6 do 8. februara u 18.00 i “Moj najdraži kolač”, od 6 do 8. februara u 20.00.
“Mali Alan” je sinhronizovana animirana avantura. Posle razvoda svojih roditelja, mali Alan mora da se preseli u novi grad. U očajničkoj potrazi za novim prijateljima, on se zbližava sa starijim komšijom, koji je opsednut vanzemaljcima.
Kada se na Zemlju sruši vanzemaljka Britni, koja poseduje telepatske moći, oni moraju da joj pomognu da se vrati kući i tako se među njima stvara prijateljstvo. Ali on nije jedini koga zanima Britni. Ludi kolekcionar prepariranih životinja ulazi joj u trag, pokušavajući da odgovori na vekovno pitanje: ima li života u svemiru i može li i nju preparirati?
U filmu “Pontonovo srce”, muškarac pomalo asocijalnog ponašanja i specifično grubog i bezobraznog stila ophođenja sa svojim klijentima zaljubljuje se i to u potpuno pogrešnu osobu, koja je, uz to, još i njegova mušterija. On je osobenjak koji drži autootpad na periferiji, dok je ona mlada glumica u usponu koja puni novinske stupce. Zbližava ih stari automobil, koji mladoj glumici ostaje kao uspomena od dede. Nakon prvobitnog odbijanja, on je jedini u gradu koji taj oldtajmer može da sredi, a ona je jedina zbog koje on shvata da automobili možda i ne moraju biti centar sveta.
Iz studija „DreamWorks Animation”, koji je stvorio omiljene blokbaster franšize, među kojima su „Kung fu panda”, „Kako da dresirate svog zmaja?” i „Mali šef”, stiže nam filmska adaptacija literarnog fenomena Dejva Pilkija – „Dogmen”. U pitanju je animirani film, inspirisan serijalom bestselera „Njujork tajmsa”, koji nas upoznaje s borbom kuca protiv strašnih kriminalaca.
Kada su verni policijski pas i njegov policajac tokom zajedničke akcije doživeli veliku povredu, njih dvojica se spajaju šašavom operacijom koja im je spasila život i tako nastaje Dogmen. Dogmen se zakleo da će čuvati i služiti – i slušati komande „donesi”, „sedi” i „prevrni se”. Dok Dogmen prihvata svoj novi identitet i trudi se da oduševi svog šefa, mora i da zaustavi prilično zle planove superzlikovca – mačka Pitija. Pitijev najnoviji plan je da se klonira, stvori mače – Malog Pitija i tako udvotruči svoje šanse u pravljenju zločina. Ali, kada Mali Piti ostvari neočekivani odnos s Dogmenom, stvari će se zakomplikovati.
“Moj najdraži kolač” je romantična drama i veliki hit publike sa poslednjeg Berlinskog festivala. Mahin je sedamdesetogodišnjakinja koja živi sama u Teheranu. Muž joj je umro, ćerka se odselila u Evropu i Mahin shvata da je spremna da se otvori za novu ljubav i romansu. Jedna popodnevna čajanka sa prijateljcama je navodi da prekine svoju samoću i obnovi ljubavni život. Ali u momentu kad se Mahin otvara za novu romansu, ono što je izgledalo kao neočekivan susret brzo se pretvara u nepredvidivo i nezaboravno veče.
Cena ulaznice za sve filmske projekcije je 400 rsd i može se kupiti na Biletarnici KCP-a.
U okviru vizuelnog programa KCP-a, u ponedeljak, 3. februara u 19.00 u Galeriji savremene umetnosti (Miloša Crnjanskog 2) biće otvorena izložba Likovnog salona „30 x 30” Kulturnog centra Zrenjanina “PROJEKAT „ČOVEK – ČOVEČANSTVO”. Kakvog čoveka stvaramo? U kom smeru čovečanstvo ide? Kako i zašto je ljudski rod dozvolio da je kroz istoriju uvek manjina vladala većinom? I kako smo dozvolili da se samo društveni oblici menjaju, a da ovaj odnos ostane isti? Nepristojno je naše ćutanje. Ceo svet vidi i čuje. A ceo svet ćuti i dozvoljava surovoj i nerazumnoj manjini da nas uništava. Pravi se čovek budućnosti po njihovoj meri. Ljudska priroda za njih je vrednost koju treba uništiti, ne zanima ih. Kako stvari stoje, njihov cilj je stvaranje globalne civilizacije gde će se ljudska priroda transformisati u poslušne i zastrašene; gde će biti kontrolisani glad, siromaštvo, kriminal, ratovi, međusobne podele i mržnje. Da li smo svi činjenjem i nečinjenjem odgovorni što je sistem: Projekat „Čovek–čovečanstvo” osmišljen protiv ljudske prirode i istine? Šta mogu da urade osvešćeni i odgovorni intelektualci i umetnici? Kakva je moć i koja je uloga umetnosti u zaštiti sveta i čoveka? Koje su posledice, šta nas u budućnosti čeka? Biće predstavljeno 126 odabranih radova autora iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Slovenije, Severne Makedonije, Turske, Španije i Belorusije. Izložba je otvorena u decembru 2024, u Kulturnom centru Zrenjanina. Dobitnica prve nagrade je Julijana Protić iz Beograda za rad „Vesela azbuka”, drugu nagradu je osvojio likovni umetnik iz Novog Sada Nedeljko Marković za rad „Olovka piše srcem”, a treću nagradu dobila je Metka Pepelnak iz Slovenije za rad pod nazivom „Ljudski trag”.
U utorak. 4. Februara u 19.00, u Foajeu Kulturnog centra Pančeva biće otvorena izložba grafika “Putevi” Gabrijele Bulatović. Prema rečima Danijele Jankov, serija grafika predstavlja promišljanje o prolaznosti vremena i neponovljivoj lepoti svakog dana. Izlasci i zalasci sunca, ti večiti ciklusi prirode, postaju ogledalo unutrašnjeg sveta – trenutak kada se nebo i zemlja susreću, stvarajući harmoniju boja, svetlosti i senki u jedinstvenoj simfoniji života. Isti put, kojim koračamo iz dana u dan, nikada nije isti. Svako jutro i svako veče nose svoju boju, svoj ritam i svoje značenje. Priroda nas podseća da je u svojoj prividnoj stalnosti duboko promenljiva, kao i mi sami. Svako osvetljenje i svaka boja pejzaža postaju metafora za našu unutrašnju transformaciju, za osećanja i misli koje se menjaju poput svetlosti na horizontu. Ručna tehnika štampe u ovim grafikama oživljava filozofiju trenutka – da su svaki pogled, svaka emocija neponovljivi. U neprestanom ciklusu izlazaka i zalazaka krije se istina o postojanju: prolaznost ne oduzima lepotu, već je čini vrednijom. Putevi koji vode kroz pejzaže postaju putevi ka sebi – tihi pozivi da u svakoj nijansi dana prepoznamo smisao, prepoznamo lepotu u trenucima koji prolaze i prihvatimo činjenicu da je svaka prolaznost i početak i kraj – nikada isti, uvek jedinstven.
Gabrijela Bulatović rođena je 1974. godine, u Pančevu. Osnovne i magistarske studije završila je na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu. Učestvovala je na preko 200 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu, realizovala je 15 samostalnih izložbi. Na izložbama u zemlji redovno izlaže na manifestacijama kao što su Majska izložba grafike, Grafika malog formata u Galeriji „Grafičkog kolektiva”, Trijenale grafike, Bijenale grafike u Čačku, „Niški crtež”, Salon umetnosti u Pančevu, Zemunski salon… U inostranstvu izlagala je na Međunarodnom trijenalu grafike u Makedoniji, „Grafinnova” u Finskoj, „Male formy grafiki” u Poljskoj, „Lilla Europa” u Švedskoj, International small engraving salon u Rumuniji, „Hanga Forum Exibitionu” u Japanu, „Miniature Graphics” u Biblioteci „Alexandrina” u Egiptu, „Litho” u Kjelce, International Print Triennial Krakow u Falunu, Njujorku, Lođu, Varni. Dobitnica je 16 nagrada iz oblasti grafike. Radi na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu kao vanredni profesor na predmetu Grafika.
U okbiru programa za decu, u Dvorani, 8. februara u 12.00, na repertoaru je predstava „Velika ljubav Zaleđenog kraljevstva” u režiji Slaviše Trajkovića. Uloge tumače Ivona Momirović, Anamarija Bralušić, Saša Vukić, Nikola Vasiljević, Slaviša Trajković. Ulaznica je 400 rsd u pretprodaji, 500 rsd na dan igranja.
„Velika ljubav Zaleđenog kraljevstva” je nova predstava za decu rađena po motivima iz veoma popularnog crtanog filma „Frozen”. Priču o Arendejlu i Zaleđenom kraljevstvu svi jako dobro poznajemo, ali… ovo je jedna posebna priča, priča o velikoj ljubavi koja nas oslobađa večitog leda.
U okviru Književnog kafea Kulturnog centra, u Foajeu 7. februara u 19.00 biće održan Pesnički duet Gorice Radmilović i Stefana Basarića. Razgovor moderira Jasmina Topić
Gorica Radmilović (1992) diplomirala je i masterirala na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, na Odseku za srpsku književnost i jezik. Zaposlena je kao stručni saradnik na projektu „Leksikon pisaca srpske književnosti” u Matici srpskoj. Piše poeziju, prozu, pozorišnu kritiku i naučne radove. Objavila knjige poezije: „Striži masku, konak nemaš” (2017), „Sedi, uješće te kamen” (2022). Priredila: Jovan Ljuštanović, „Pozorište kroz zečje uši”, Novi Sad, 2021; Jasmina Topić, „Sada smo na ostrvima”, Novi Sad, 2022.
Stefan Basarić rođen je 1993. godine, u Subotici. Diplomirao je na Katedri za srpsku književnost i jezik. Piše poeziju, prozu i eseje. Njegovi radovi zastupljeni su u brojnim časopisima i zbornicima za književnost, umetnost i kulturu. Živi i radi na potezu Subotica – Novi Sad.
Više o programima Kulturnog centra Pančeva možete pogledati na sajtu: https://www.kulturnicentarpanceva.rs/sr/
Biletarnica Kulturnog centra Pančeva otvorena je od ponedeljka do petka od 13 do 21h, subotom od 11 do 21h, dok je nedelja neradni dan.
