U trouglu između Beograda, Novog Sada i Vršca živi Kovačica na najplodnijim banatskim njivama, ali u njenom centru nije zemljoradnička zadruga, već svetski poznata Galerija naivne umetnosti, koja ove godine slavi 70 godina rada.
Svečarski, u prisustvu ambasadora Slovačke u Srbiji Mihala Pavuka, predsednice Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine Dušanke Petrak, Ivana Kopčika, predsednika Regionalnog centra za zapadni Balkan, pomoćnice predsednika opštine Kovačica Marijane Meliš, uz zvuke slovačkog melosa, ova godišnjica obeležena je otvaranjem tradicionalnog Prolećnog salona slika.
Slavljeničko izdanje tradicionalne smotre ispunila su dela iz fonda galerije, ali i najnovije slike njenih članova iz Kovačice i Padine – Zuzane Vereski, Ane Kotvaš, Dese Petrov Morar, Marine Petrik, Jana Glozika, Pavela Cicke, Pavela Hajka, Eve Husarik, Ane Knjazovic, Nataše Knjazovic, Nade Korenj, Jana Žolnaja, Štefana Varge, Jozefa Havijara, Juraja Lavroša, Pavela Lavroša, Katarine Karlečik i Ane Lenhart, Pavela Povolnija Juhasa, Marije Hlavati, a kao gosti se predstavljaju Vesna Kuharikova, Pavel Glozik, Vladimir Gagesa i Pavel Lavroš Mlađi.
„Zaista smo se potrudili da ovde budu naše najbolje slike, da potvrdimo da smo u Unesko ušli, jer slikamo čistim srcem, da volimo ovo što radimo, a to je ono što nas vezuje za našu galeriju. Naša radost je što možemo da slikamo i što je to primećeno i vrednovano i voljeno”, istakla je slikarka Zuzana Vereski.
Kovačička naiva je u ovu godinu ušla sa Uneskove reprezentativne liste nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, ali, kako napominje direktorka galerije Ana Žolnaj Barca, i dalje nije razjašnjena magija slikara naivaca.
„Ono što mi ovde čujemo jeste da slike zrače iskrenošću i spokojem, pozitivne, vedrog kolorita, čak i kada prikazuju teške trenutke koji se u životu dese. Jednostavno, da su slikane čistim srcem, a to ljude opčinjava. Nas očekuje još pregršt izložbi povodom 70 godina galerije, ali i stogodišnjice od rođenja Zuzane Halupove. Interesovanje za umetnost naših članova samo raste, a oni su se potrudili da publici predstave svoje najbolje slike”, kaže Ana Žolnaj Barca, direktorka galerije čijih 26 članova se ove godine već predstavilo publici u Slovačkoj, Mađarskoj Rumuniji i širom Srbije.
Povodom sedam decenija rada, u kovačičku galeriju stigla je da ostane i „Mala Katka”, statua devojčice u bronzi, koja je u roze haljini decenijama živela na slikama Zuzane Halupove, a izrađena je povodom stogodišnjice od rođenja najčuvenije kovačičke slikarke. Stigla je iz Košica, iz radionice umetničkog kovača Vladimira Eperješija, nakon što je premijerno predstavljena u tamošnjem muzeju „Vojteh Lofrelar”.
Biografija kovačičke galerije priča je o eksploziji neverovatnog dara samoukih slikara, koji se organizovano, autorskim slikama, najpre predstavljaju na „Kovačičkom oktobru”, da bi 15. maja 1955. dobili svoju galeriju pri Domu kulture „3. oktobar”, prvu u tadašnjoj Jugoslaviji. Mnogi od njih su odigrali samo epizodnu ulogu, ali kada su se kista latili Martin Jonaš sa svojim seljacima džinovskih šaka i stopala i Zuzana Halupova, čiji pitoreskni likovi dece krase i razglednice Unicefa, u malenu Kovačicu počinju da stižu novinari, diplomate, turisti, a priča o samoukim slikarima nezadrživo kreće u svet. Neretko slavni i visoki gosti dolaze inkognito, i oni su među desetinama hiljadama inostranih i domaćih turista, školskih ekskurzija, koji bez prestanka opsedaju kovačičku galeriju, u kojoj se od 1989. godine i na sadašnjoj adresi mogu videti osim ulja na platnu i ostale tehnike i oslikani ukrasni i upotrebni predmeti, uz srdačan doček i stručno vođenje.
Za naročite zasluge u predstavljanju Republike Srbije, njenih građana i postignute rezultate u oblasti slikarstva Galerija naivne umetnosti u Kovačici ovenčana je Ordenom Karađorđeve zvezde prvog stepena. U vitrinama se ovde čuvaju Orden Matice slovačke i Plaketa „Etno-brend Srbije”, zaslužena nekoliko godina zaredom, a nedavno je iz Mađarske stiglo i priznanje „Pro kultura Slovaka” za 2025. godinu.
Autor: Olga Janković, politika.rs
