Odraz „evropske“ politike, za kojom plaču lideri opozicije u Srbiji, danas je viđen u Beogradu. Ponosni blokader, bez stida i srama, prošetao se centrom. Znamo da rade za lovu, ali ne znamo da li su to oni sa „rata“ prešli na „ljubav“?
Pokret „Woke“ (Probuđen), čija je osnova LGBTQ+ agenda, do dolaska na vlast Donalda Trampa i Ilona Maska, finansiran je iz SAD milijardama dolara širom sveta. Njihovo „učenje“, bez dublje analize, brzo je shvaćeno kao najveća pretnja tradicionalnim vrednostima i društvenim normama.
„Woke“ je proizvod „duboke države“, kojoj treba nestabilnost, da bi profitirala. Rasizam, seksizam, homofobija, transfobija…bili su samo paravan za „borbu protiv društvenih nepravdi“. Sve je to bila vežba za „obojene revolucije“, koje snažno utiču na tržišta nekretnina i u industriju unose nestabilnost, da bi cene padale. Finansijski udar za finansijsku korist. Ta „duboka država“, izbegla iz SAD, utočište je pronašla u briselskoj administraciji.
Mete su im, preko društvenih mreža, godinama bili mladi. Od njih su stvarali „nosioce promena“. Učili su ih da organizuju demonstracije, da u istima učestvuju, jer se tako „zalažu za pravdu“. Pešadija „duboke države“.
Pokret „Woke“ imao je ozbiljan zamah. Proizveli su osećaj polarizacije u društvu. Pored svojih pristalica, uticali su i na one koji se protive njihovim idejama. Tendencija je bila totalno negiranje suprotnih mišljenja, gušenje otvorenog dijaloga i intelektualne raznolikosti. Zavadi pa vladaj.
Pristalice „Woke“ pokreta gnusno odbacuju izražavanje stavova koji odstupaju od onoga što promovišu. Tako povećavaju razočaranje suprotne strane. Bukvalno su normalne ljude gurali ka desničarskim ideologijama, kao protivteži. Haos, mržnja i nasilje, glavni su aduti „duboke države“.
Obrađene pojedince grupisali su isključivo na osnovu njihovog identiteta, stavljajući preterani naglasak na određena pitanja, umesto na ekonomske i druge probleme targetiranog društva. To su učinili i sa studentima u Srbiji. Napad na obrazovanje proširio se i na srednje i osnovne škole.
Polarizacijom u društvu i napadom na institucije i obrazovanje, pokušali su da marginazuju pitanja bitna za Srbiju: Održivi razvoj, finansijski razvoj, međunarodni mir, suverenite, bezbednost, nauku, tehnologiju, digitalnu saradnju…
Plenumima i sličnim oblicima, iskoristili su mlade generacije za pokušaj transformisanja upravljanja i zaustavljanja Srbije. „Prelazna vlada“ samo je jedan od mehanizama uvođenja u pobedu „duboke države“, a zahtevani izbori uvod u planiranu anarhiju.
Političari, koji to zagovaraju, trebali su samo da odglume most ka okupaciji naše otadžbine. Ka protektoratu, koloniji i kolonijalnim upravnicima iz redova današnje opozicije.
Sada je tome kraj. Srbija se izborila sa „obojenom revolucijom“. Nenormalno je nenormalno i nikada neće postati normalno, ma koliko nenormalni insistirali da je njihova agenda normalna.
