Kod Dostojevskog, sukob je bio tih i spor. Odvijao se iznutra i nije imao rok. Njegovi likovi su oklevali, preispitivali, odlagali odluku, vraćali se. Nije postojao pritisak da se odgovori odmah, niti očekivanje da se stav formira bez sumnje.
Izbor je bio proces.
Kafka je savremeniji. Konflikti dolaze brzo. Apsurd postaje pravilo. Ono što se vidi zamenjuje ono što se razume, a ono što se razume retko se razvije. Misao ne stiže da se završi, a novi sukob je već tu.
Sve ostaje otvoreno, bez vremena za razrešenje. Unutrašnji konflikt ne nestaje, zanavlja se u sve kraćim intervalima. Traje do sledeće odluke koja ga potiskuje.
Ni društvo ne traži razumevanje, već opredeljenje. Jasno, brzo i bez zadrške. Prostor između nestaje. Nijanse postaju suvišne. Usporavanje se ne toleriše.
Mir izostaje. Ne zato što ne postoji, već zato što nema uslova da do njega dođe.
Čovek i konflikt više se ne razdvajaju.
Aleksandar Čupić glavni i odgovorni urednik portala ePančevo
