Varate se ako mislite da opozicija u Srbiji nestaje zbog nedostatka glasova. Dok vlast čeka izbore, koji bi mogli da se održe na leto, opozicija čeka sebe, a rezervni igrači su spremni.
Najnoviji tekst lista Danas o okupljanju opozicionih lidera zvuči kao još jedno poglavlje u beskonačnom serijalu „Dogovorili smo se da ćemo se dogovarati“. Devet stranaka se sastalo, razgovor je bio „veoma dobar“, a saradnja će se nastaviti.
Drugim rečima, ništa se nije desilo. I to je sasvim lepo opisano.
U tekstu se kao ključni događaj tretira sam čin sastanka. Kao da je politički uspeh to što su se ljudi pojavili u istoj prostoriji, a ne to što su iz nje izašli bez jasnog plana. Miroslav Aleksić poziva, opozicija dolazi, mediji beleže i tu se krug zatvara.
Ali ono što „Danas“ ne problematizuje jeste suština:
- Gde je politička platforma?
- Gde je hijerarhija odlučivanja?
- Gde je makar minimum discipline?
Bez toga, sastanak je društveni događaj. Ne politički.
Ako se pažljivo čita između redova, čak i iz same „analize“ proviruje osnovni problem. Opozicija postoji samo kada se okuplja. Čim se raziđe, prestaje da postoji. To nije koalicija. To je povremeni skup. Istorija srpske opozicije već poznaje taj obrazac. Savezi koji se raspadaju brže nego što se formiraju. Razlika je što se sada raspad više ni ne krije. On je ugrađen u model funkcionisanja.
Tu na scenu stupa ono što bismo mogli nazvati „NVO logikom politike“. Važnije je učestvovati nego pobediti.
U tom svetu sastanak je uspeh, saopštenje je rezultat, a koordinacija zamena za strategiju. Politički poraz se elegantno prevodi u „proces“. U takvoj postavci, ljudi poput Gruhonjića nisu uzrok, već simptom. Javni prostor u kojem se politika vodi kao panel diskusija, a ne kao borba za vlast.
Zato naš naslov nije preterivanje. On je tačna dijagnoza. Opozicija se ne briše administrativno. Ona se briše operativno. Bez odluka, bez liderstva, bez rizika. U tom smislu, najveći neprijatelj opozicije nije vlast, već sopstveni komfor. I njegovi glasni tumači u NVO sektoru.
Drugim rečima, opozicija neće biti izbrisana dekretom. Sama će kliknuti „delete“. Neko će joj pritom pomoći. Iza zavese, regruter postaje selektor i menja celu postavu, uz objašnjenje da je to „demokratija“. Proces je započet.
Skoro pa briselski.
Aleksandar Čupić glavni i odgovorni urednik portala ePančevo
„Studentski“ štit za parlamentarne plate: Narod bira — politika ili improvizacija?
