Kada jedna grupa ljudi, povezana kumovskim, rodbinskim ili interesnim vezama, drži vertikalu od baze, u ovom slučaju zatvor u Pančevu, do vrha u Nemanjinoj, sistem može da prestane da funkcioniše na bazi zakona i da počne da funkcioniše na bazi privatnih dogovora, gde sloboda i radna mesta mogu postati predmet trgovine. Prema našim saznanjima – signali postoje.
Javno pozivamo Unutrašnju kontrolu Ministarstva pravde, posebno odeljenje NPM Zaštitnika građana, nadležna tužilastva i MUP, kao i Agenciju za sprečavanje korupcije, da provere i konstatuju ili otklone sumnje koje se sve češće pominju u javnosti.
Unutar Uprave za izvršenje krivičnih sankcija postoje inspektori koji imaju pravo da nenajavljeno uđu u KPZ Pančevo, pregledaju dosijee osuđenika, da vide da li su izveštaji „frizirani“ i ispitaju zaposlene. Zaštitnik građana može proveriti da li je nekom zatvoreniku namerno onemogućeno da napreduje, ili se drugima nezakonito pogoduje. Ombudsman može da utvrdi da li postoji sukob interesa. Ako postoje sumnje da se uslovni otpusti ili zapošljavanja „plaćaju“ ili „odrađuju“ putem usluga, to više nije samo disciplinski prekršaj, već krivično delo. S obzirom da su u pitanju bračni parovi na funkcijama koje su direktno povezane, ovo je klasičan primer potencijalnog sukoba interesa.
Mile Vujičić načelnik Službe za tretman u okviru Uprave za izvršenje krivičnih sankcija. Ova služba je ključna jer u njoj rade psiholozi i pedagozi koji izrađuju mišljenja o napretku osuđenika, što je osnovni dokument za odlučivanje suda o uslovnom otpustu.
Njegova supruga Jasna Vujičić, diplomirana specijalna pedagoškinja iz Pančeva, za vd direktorku Centra za socijalni rad u Pančevu imenovana je 20. decembra 2019. godine. Na toj poziciji je ostala do februara 2022. godine. Pre toga je bila koordinatorka Sigurne kuće u Pančevu.
Vuk Stanišić šef je Odseka za programe resocijalizacije u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija. Ovaj odsek direktno sarađuje sa službama za tretman na razvoju programa koji treba da pomognu osuđenicima da se vrate u društvo.
Njegova supruga Biljana Stanišić zaposlena je u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija na mestu načelnice za opšte poslove.
Navedene osobe zauzimaju ključne „uske tačke“ u sistemu kroz koji prolazi svaki zahtev za uslovni otpust. Njihov uticaj nije direktan u smislu donošenja sudske presude, ali je presudan, jer oni kontrolišu protok informacija i stručnu procenu na osnovu koje sud donosi odluku.
Služba za tretman je najbitnija karika u zatvoru. Vujičić, kao načelnik, nadzire psihologe i pedagoge koji pišu izveštaj o vladanju i postignutom stepenu resocijalizacije. Iako postoje jasni kriterijumi, ocena da li je neko „promenio stavove“ ili „prihvatio društvene vrednosti“ je podložna subjektivnom tumačenju. Pozitivno mišljenje ove službe je praktično uslov bez kojeg sud skoro nikada ne odobrava otpust. Načelnik može uticati na to čiji će se predmet brže obraditi ili na koji način će se formulisati zaključak o riziku od ponavljanja dela.
Vuk Stanišić, kao šef Odseka za programe resocijalizacije, određuje standarde i programe po kojima se osuđenici prate. On može uticati na to koji programi se priznaju kao uspešno završeni. Ako osuđenik prođe specifičan program resocijalizacije koji je odobrio ovaj odsek, to se u dokumentaciji tretira kao snažan dokaz da je osoba spremna za slobodu. Centrala može davati instrukcije lokalnim zatvorskim službama kako da tretiraju određene kategorije osuđenika, što indirektno usmerava rad službi na terenu.
Iako funkcija Biljane Stanišić zvuči tehnički, ona sedi u sedištu Uprave u Nemanjinoj i kontroliše resurse i protok dokumentacije. Načelnici opštih poslova često imaju uvid u personalne dosijee zaposlenih u celom sistemu, što daje moć kroz kontrolu ljudskih resursa, ko će gde biti postavljen i ko kome odgovara. Ova pozicija podrazumeva svakodnevnu blisku saradnju sa direktorom Uprave, što omogućava prenošenje informacija i urgencija „sa vrha“ ka nižim nivoima.
Jasna Vujičić bila je bitna karika van zatvorskog sistema. Kada zatvorenik traži uslovni otpust, sud često traži mišljenje od Centra za socijalni rad o „postpenalnom prihvatu“, odnosno odgovore na pitanja gde će živeti, da li porodica želi da ga primi, da li ima uslova za rad. Ako direktorka CSR, ili neko pod njenim nadzorom, napiše da je sredina u koju se zatvorenik vraća „stabilna i podsticajna“, to otklanja i poslednju prepreku za sudiju. Nikada nije prebolela gubitak ove funkcije.
Ova grupa ljudi pokriva ceo put dosijea, od prvog psihološkog profila u zatvoru, preko programa po kojima se osuđenik popravlja, do administrativne logistike u vrhu ministarstva i konačne potvrde da ga društvo spremno čeka napolju. Kada se ovi faktori poklope, šansa da sud odbije zahtev za uslovni otpust je minimalna, jer sudija dobija naizgled savršenu dokumentaciju sa svih nivoa.
Takođe, uticaj Mileta Vujičića, Vuka Stanišića i Biljane Stanišić na zaposlene u Kazneno-popravnom zavodu (KPZ) Pančevo je direktan i hijerarhijski, s obzirom na to da oni zauzimaju ključne pozicije unutar sistema.
Stanišić kao šef Odseka za programe resocijalizacije kreira programe koje zaposleni u Pančevu moraju da sprovode u praksi. Od njega zavisi koji će se „rehabilitacioni alati“ koristiti, a zaposleni u Pančevu su izvršioci njegovih planova na terenu.
Vujičić kao načelnik službe za tretman direktno je nadređen načelniku Službe za tretman u KPZ Pančevo. Zaposleni u Pančevu, poput psihologa, pedagoga ili vaspitača, moraju da se pridržavaju njegovih instrukcija o tome kako se vrši procena osuđenika i pišu izveštaji za sud. Ako on zauzme određeni stav o metodologiji rada, zaposleni na lokalu su dužni da ga sprovode.
Funkcija Biljane Stanišić, kao načelnice za opšte poslove UIKS, obuhvata odlučivanje o pravima i dužnostima zaposlenih u celom sistemu. Ona ima značajan uticaj na to ko će biti primljen na rad u KPZ Pančevo, ko će dobiti stalno zaposlenje, a ko će biti unapređen u viši čin ili na višu poziciju unutar zavoda. Služba za opšte poslove u centrali nadzire disciplinu zaposlenih. To znači da ona može uticati na pokretanje ili obustavljanje postupaka protiv stražara ili vaspitača u Pančevu.
Pošto je sistem izvršenja krivičnih sankcija strogo hijerarhijski, zaposleni u Pančevu su svesni da njihova karijera, godišnje ocene rada i potencijalne beneficije direktno zavise od ove grupe. Svaki vaspitač ili komandir u Pančevu zna da izveštaj koji on napiše ide na „aminovanje“ kod Vujičića ili Stanišića, a da mu radni status zavisi od administrativne službe koju vodi Biljana Stanišić.
Činjenica je da Mile Vujičić kontroliše stručna mišljenja, a Vuk Stanišić programe resocijalizacije, te je logično pitati da li su činjene zloupotrebe, u smislu sačinjavanja nerealno pozitivnih karakteristika za osuđenike koji objektivno nisu spremni za slobodu, kako bi se obmanuo sud koji donosi konačnu odluku o uslovnom otpustu. Osuđeniku koji je „pod zaštitom“ može se omogućiti da brže pređe u povoljniju vaspitnu grupu, takozvane slobodnjake, dok se drugima taj proces namerno usporava. Takođe, vredno je proveriti i mogućnosti brisanja disciplinskih prekršaja iz dosijea kako oni ne bi bili prepreka za prevremeni izlazak.
Potrebno je pitati i proveriti i da li je preko Biljane Stanišić moguće partijsko i rodbinsko zapošljavanje, kroz uticaj na konkurse u KPZ Pančevo i drugim zavodima kako bi se primili „lojalni“ kadrovi koji će kasnije bez pogovora izvršavati naređenja. Da li su se dešavale pretnje disciplinskim postupcima ili premeštajima na lošija radna mesta za one vaspitače ili stražare koji odbiju da napišu lažni pozitivan izveštaj o nekom osuđeniku ili nagrađivanje lojalnih kroz nameštanje visokih ocena rada i bonusa za saradnike unutar sistema?
Jer, prisustvo bračnih parova na visokim funkcijama u istom resoru stvara idealne uslove za zatvaranje kruga informacija. Moguć je nedostatak unutrašnje kontrole. Ako suprug kontroliše rad vaspitača, a supruga pravnu službu i resurse, ne postoji „druga strana“ koja bi uočila nepravilnosti. Oni kontrolišu i proces i nadzor nad tim procesom. Treba proveriti i nekadašnju eksternu spregu sa Centrom za socijalni rad, pošto je Jasna Vujičić bila na čelu Centra za socijalni rad, jer postoji mogućnost da su se mišljenja o uslovima života nakon zatvora „štimala“ sa zatvorskim izveštajima, čime se sudu mogla servirati potpuno fingirana slika.
Ukazujemo nadležnim organima i da mogućnost zloupotreba javnih nabavki i budžeta. Jer, pozicije u opštim poslovima i vrhu Uprave omogućavaju uvid i uticaj na odluke, koje će firme dobijati poslove održavanja zatvora, snabdevanja hranom ili opremom. da li se namenski i u punom obimu troše sredstva namenjena programima za resocijalizaciju, što su često sredstva iz budžeta ili donacija EU?
