Energetika danas više nije samo pitanje da li imamo dovoljno struje. Postala je pitanje razvoja države, napretka industrije i kvaliteta života svih nas.
Svet se brzo menja.
Fabrike, automobili, grejanje i moderna tehnologija troše sve više električne energije. Zato najveću prednost u budućnosti neće imati države koje prosto proizvode najviše struje, već one koje umeju njome pametno da upravljaju. Srbija danas ima veliku priliku da upravo na tom novom modelu razvija svoju ekonomiju i osigura stabilnost.
Nova pravila i pritisak sa tržišta
Evropa već uvodi stroga pravila zbog kojih će roba iz zemalja koje zagađuju prirodu postajati skuplja i teže će se prodavati na stranim tržištima. Procene pokazuju da bi domaća privreda u narednim godinama mogla da plaća stotine miliona evra dodatnih troškova ukoliko ne poveća proizvodnju čiste energije.
To znači da će sigurna i stabilna struja postati jedan od najvažnijih uslova za svaku državu koja želi da otvara nove fabrike i privlači ozbiljne investicije. Međutim, moderna energetika više ne funkcioniše po starim pravilima. Nije dovoljno samo proizvesti struju u toku dana. Glavni izazov je sačuvati je onda kada je ima previše i upotrebiti je tačno onda kada je narodu i privredi najpotrebnija. Upravo tu Srbija dobija svoju veliku razvojnu šansu.
Velike prirodne baterije: Spoj vode i sunca
Zamislimo sistem u kome solarni paneli bezbedno plutaju na površini naših jezera i akumulacija. Jedan takav energetski centar mogao bi da ima solarnu elektranu snage oko 100 megavata i hidro-sistem sposoban da u vrlo kratkom roku vrati čak 200 megavata energije nazad u mrežu kada je potrošnja najveća. Tokom sunčanih dana paneli proizvode ogromnu količinu čiste energije.
Ta energija se ne troši odmah, već se koristi da pokrene jake pumpe koje vodu iz reke podižu visoko uzbrdo, u manje planinsko jezero. Kada dođe veče, kada sunce zađe i milioni domaćinstava upale svetla, uređaje i klime, struja postaje najtraženija i najskuplja. U tom trenutku ventili se otvaraju, voda sa visine juri nazad nizbrdo kroz podzemne cevi i pokreće turbine koje ponovo proizvode struju.
Tako voda postaje ogromna prirodna baterija.
Na taj način sunčeva energija se preko dana praktično „zaključava” u vodu i čuva za trenutak kada najviše vredi. Kada bi Srbija razvila mrežu od desetak ovakvih energetskih centara, dobila bi više od 1.000 megavata dodatne solarne energije i oko 1.500 megavata sistema za brzo balansiranje mreže. To je snaga koja može značajno da smanji pritisak na postojeći elektroenergetski sistem i poveća sigurnost snabdevanja u godinama velikih energetskih promena.
Takvi sistemi ne bi donosili korist samo državi, već i direktnu zaradu za Elektroprivreda Srbije. Kada je struja tokom dana jeftina, energija bi se koristila za pumpanje vode i skladištenje. Kada cena uveče poraste, ista ta energija prodavala bi se po višestruko višoj vrednosti. Stručne procene pokazuju da jedan ovakav centar može da donese desetine miliona evra godišnje dodatnih prihoda. To je važno i za građane. Stabilniji energetski sistem znači manje potrebe za skupim uvozom struje tokom kriznih perioda. Upravo ti vanredni uvozi često stvaraju najveći pritisak na cenu električne energije. Što država više proizvodi i skladišti sopstvenu energiju, manji je rizik od velikih poskupljenja za domaćinstva.
Srbija za ovakve projekte već ima odlične prirodne uslove. Imamo reke, planinske padove, postojeću energetsku mrežu i stručne ljude. Od Đerdapa i Vlasine, pa do drugih delova zemlje, moguće je izgraditi mrežu ovakvih pametnih energetskih centara koji bi građanima doneli stabilnije snabdevanje, sigurniju energiju i manje rizika od velikih poremećaja i poskupljenja.
Više od struje: Novi poslovi i domaća proizvodnja
Najveća vrednost ovih projekata zapravo nije samo struja. Najveća vrednost su poslovi i industrije koje nastaju oko njih. Da bi jedan ovakav sistem radio bez greške, potrebna je napredna tehnologija. Neophodne su moderne električne mreže koje prate potrošnju iz minuta u minut, kao i pametni softverski programi koji unapred računaju koliko će energije biti potrebno u zavisnosti od vremenske prognoze i potrošnje građana. To otvara stotine novih radnih mesta za domaće programere, inženjere, elektrostručnjake i tehnološke kompanije.
Energetika više nije samo priča o uglju i kablovima. Postaje priča o znanju.
Istovremeno, veliki deo opreme za ove projekte može da se proizvodi u Srbiji. Metalne konstrukcije, kablovi, plutajuće platforme i brojni delovi infrastrukture mogu se praviti u domaćim fabrikama. Samo jedan veliki energetski projekat ovog tipa može da angažuje hiljade radnika tokom izgradnje i pokrene desetine domaćih kompanija iz građevinske, metalske i prerađivačke industrije. To znači nova radna mesta i novac koji ostaje u Srbiji.
Srbija se zbog toga sve češće pominje kao jedno od najzanimljivijih energetskih tržišta u razvoju u ovom delu Evrope. Veliki međunarodni fondovi i razvojne banke već traže projekte koji mogu da spoje čistu energiju, pametne mreže i stabilno snabdevanje. Procene pokazuju da bi ovakvi projekti u narednim godinama mogli da privuku investicije vredne više milijardi evra širom regiona.
Ekologija i poljoprivreda u zajedničkom krugu
Čak i zaštita prirode ovde postaje pokretač razvoja. Pokrivanjem dela jezera solarnim panelima smanjuje se isparavanje vode tokom sušnih i vrelih letnjih meseci. U pojedinim slučajevima gubitak vode može biti manji i do 30 odsto. Paneli stvaraju hladovinu koja sprečava pregrevanje vode i prekomerno bujanje štetnih algi, dok najveći deo površine ostaje slobodan za normalan život riba i drugih organizama. Pametno upravljanje ovim sistemima može direktno pomoći i poljoprivredi. U sušnim periodima sačuvana voda može se koristiti za stabilizaciju reka i sigurnije navodnjavanje njiva.
Moderna energetika zato više nije izolovan sektor. Ona danas povezuje industriju, tehnologiju, nauku, vodu, ekologiju i razvoj države u jednu celinu.
Nova definicija uspeha
Države budućnosti neće zarađivati samo prodajom energije. Zarađivaće znanjem, tehnologijom i sposobnošću da upravljaju ovako složenim sistemima. Nekada su države napredovale gradeći puteve i fabrike. Danas će napredovati one koje umeju da sačuvaju energiju, upravljaju vodom i povežu tehnologiju sa domaćom industrijom.
Upravo tu Srbija ima priliku da spoji prirodne resurse, domaće znanje i novu industriju u jedan dugoročno održiv razvojni model.
Aleksandar Čupić glavni i odgovorni urednik portala ePančevo
Pročitajte još:
