U maju 2026. godine, dok se politička mapa Evrope menja brže nego što birokratija u Briselu može da napiše saopštenje, Balkan ulazi u novu fazu političke realnosti. Odlaskom Kristijana Šmita ne završava se samo jedna diplomatska karijera. Završava se epoha u kojoj je Berlin imao glavnu političku reč u regionu.
Pravi potres nije u onome što odlazi. Već u onome što dolazi.
Decenijama nam je obećavano da će liberalni kapitalizam i veliki investitori automatski doneti razvoj društva. Prema Marksovoj političkoj ekonomiji, sukob nastaje onda kada interes kapitala postane važniji od interesa zajednice.
Gradovi danas više ne zavise od ideologije, već od sistema koje ne kontrolišu. Strah od odlaska investitora postao je važniji od ekologije, urbanizma i kvaliteta života.
Tako nastaje paradoks savremenog društva. Radnici, pritisnuti niskim standardom i nesigurnošću, postaju sredstvo pritiska kapitala na sopstvenu državu. Marks je taj mehanizam nazivao korišćenjem „rezervne armije rada” za disciplinovanje čitavog društva.
Dok korporativne donacije kupuju privid socijalnog mira, stvarna moć seli se van domašaja građana i lokalnih zajednica.
Balkan postaje deo nove geopolitičke arhitekture.
Donald Tramp region više ne posmatra kroz logiku liberalnog intervencionizma devedesetih. Vašington danas Balkan vidi pragmatično, kao prostor stabilnosti, energetskih koridora i odnosa moći.
Redžep Tajip Erdogan godinama gradi balans između NATO-a i Moskve, pretvarajući Tursku u jednog od ključnih posrednika između Zapada i Rusije.
U tom trouglu Vašingtona, Moskve i Ankare, bonska ovlašćenja deluju kao relikt sveta koji nestaje.
Ključna promena događa se na istoku Evrope.
Politička nestabilnost u Rumuniji oslabila je istočno krilo evropskog uticaja na Balkanu. Od Budimpešte i Beograda, preko Bukurešta u unutrašnjem previranju, do Banjaluke, formira se prostor u kojem Berlin i Brisel više nemaju monopol nad političkom arhitekturom regiona.
Republika Srpska taj proces vidi kao istorijsku pobedu nad centralizacijom Bosne i Hercegovine. Stvarni pobednik možda nije nijedan lokalni politički akter.
Pobednik je novi svet.
Svet u kojem OHR više nije instrument budućnosti, već administrativni ostatak epohe unipolarnog Balkana. Pravo pitanje za Sarajevo, ali i za čitav region, više nije kako zadovoljiti briselske birokrate.
Pitanje je kako opstati u svetu u kojem velike sile ponovo crtaju sfere uticaja, dok lokalne zajednice pokušavaju da sačuvaju minimum političke autonomije.
Oluja je stigla.
Savršena.
Geopolitička.
Krug se zatvara.
Aleksandar Čupić glavni i odgovorni urednik portala ePančevo
