Smrt studentkinje M.Ž. na Filozofskom fakultetu u Beogradu 26. marta trebalo je da pokrene ozbiljna pitanja o bezbednosti, odgovornosti i stanju na Univerzitetu tokom višemesečnih političkih i studentskih tenzija.
Istraga je ostala u senci mnogo pre nego što je javnost dobila odgovore. Tragedija je pretvorena u politički sukob, medijski rat i borbu za kontrolu narativa.
Sada, nakon povlačenja kandidature rektora Univerziteta u Beogradu Vladana Đokića, o kojoj se prethodnih dana govorilo u akademskim krugovima, javnost ponovo ulazi u novu rundu političkih tumačenja, dok sama istraga ostaje zarobljena između saopštenja, televizijskih nastupa i međusobnih optužbi. Od prvog dana tragedija nije tretirana kao pitanje koje zahteva institucionalnu tišinu i precizne odgovore, već kao politički resurs.
Rukovodstvo Univerziteta i deo akademske zajednice govore o pritiscima države, medijskom linču i pokušaju obračuna sa autonomijom Univerziteta.
Politička buka postajala je glasnija, a ključna pitanja tiša.
Kako su pirotehnička sredstva dospela na fakultet? Ko je kontrolisao prostor? Da li su postojali bezbednosni propusti? Ko je bio odgovoran za organizaciju događaja i atmosferu koja je prethodila tragediji? I zašto javnost ni mesecima kasnije nema jasnu rekonstrukciju događaja?
Umesto odgovora, javnost je dobila politički spektakl.
Obraćanje Vladana Đokića sa balkona Rektorata postalo je centralna tema televizijskih debata. Fokus je sa smrti studentkinje pomeren na političku sudbinu rektora. Njegovo povlačenje kandidature sada dodatno produbljuje isti utisak.
U delu javnosti raste utisak da je povlačenje kandidature pokušaj političkog preživljavanja i kontrolisanog izlaska iz krize pre nego što istraga otvori neprijatna pitanja odgovornosti.
Ponovo se govori o Đokiću, a ne o smrti M.Ž.
Posebno mračan deo cele priče predstavlja ponašanje dela medija. Reakcija je bilo gotovo na sve. Osim na relativizovanje pitanja odgovornosti rukovodstva fakulteta i Univerziteta u delu medija i politike.
Pitanje odavno više nije samo šta se dogodilo te večeri na Filozofskom fakultetu. Pitanje je i da li Srbija više uopšte ima kapacitet da veliku tragediju posmatra van političkog marketinga i borbe za narativ.
Svaki novi potez, svaka konferencija, svako saopštenje i svaka televizijska debata dodatno zatrpavaju suštinu — da je jedna mlada osoba izgubila život, a da društvo ni mesecima kasnije nema jasan odgovor kako, zašto i pod čijom odgovornošću se to dogodilo.
