Velika Britanija više ne gubi sposobnost političke stabilnosti. Ona ju je već izgubila. Dok se u Vestminsteru odvija još jedna drama oko opstanka Kira Starmera, a ministri podnose ostavke i međusobno se optužuju, britanska javnost više ne vidi vanredno stanje. Ono je postalo nova normalnost.
Rezultati majskih lokalnih izbora pokazuju nešto mnogo dublje. Britanija prvi put posle mnogo decenija deluje kao država u kojoj tradicionalni dvopartijski sistem više ne može da garantuje ni stabilnu vlast ni monopol nad biračkim telom.
Uspon Reform UK pod vođstvom Najdžela Faraža više se ne može objašnjavati samo protestnim glasovima. Više od 1.400 osvojenih mesta na lokalnim izborima označilo je trajno raspadanje političkog centra koji je decenijama održavao privid stabilnosti kroz smenu Laburista i Konzervativaca.
Britansko biračko telo danas je rasparčano između više blokova. Nekadašnji politički giganti više ne deluju kao dominantne sile, već kao stranke koje pokušavaju da prežive eru fragmentacije.
Koreni britanskog sloma
Koreni tog procesa nisu nastali juče. Britanija se nikada u potpunosti nije oporavila od finansijske krize 2008. Dve decenije slabe produktivnosti, stagnacije plata, urušavanja industrijske baze i rastućih regionalnih razlika stvorile su duboko nepoverenje prema londonskoj eliti.
Loše vođen Bregzit samo je dodatno produbio institucionalni haos i otvorio pitanje samog identiteta države. Zbog toga Reform UK više nije samo protestni ventil. Ona postaje politički izraz dugotrajnog raspada poverenja u institucije i tradicionalni model upravljanja.
Geopolitičke posledice
Ovaj unutrašnji potres neće ostati ograničen na britansku politiku. Uspon evroskeptičnih snaga zatvara prostor za ozbiljnije približavanje Londona i Brisela. Sukobi oko migracija, granica i suvereniteta ponovo će dominirati odnosima sa EU.
Istovremeno, i odnos sa Sjedinjenim Državama ulazi u novu fazu neizvesnosti, dok pukotine postaju vidljive i u pitanju rata u Ukrajini.
Kada London počne da liči na Atinu
Ironija je u tome što se Britanija danas sve češće poredi sa državama koje je nekada posmatrala sa distance. Britanija je decenijama svetu prodavala sliku stabilnosti kao izvozni proizvod. Danas prvi put izgleda kao država koja više ne može da kontroliše ni sopstveni politički ciklus.
Problem više nije ko će biti sledeći premijer. Problem je što sve veći deo birača više ne veruje da sistem uopšte može da proizvede dugoročno rešenje.
Aleksandar Čupić
Pročitajte još:
Evropa briše sopstvena pravila: ESG model udario u kineski zid ekonomije
Pobednici kroje novu geopolitiku: Briselski san o sili ostaće nedosanjan
