Politički lešinari kao da su jedva dočekali požar ogromnih razmera u Deliblatskoj peščari. Izmileli su iz svojih buđavih rupica i apokaliptično zaurlali na društvenim mrežama, kriveći sve, a sebe predstavljajući kao najveće humanitarce.
Dok profesionalne vatrogasne ekipe, dobrovoljna vatrogasna društva i javna preduzeća, uz podršku meštana, vode bitku protiv vatrene stihije u Deliblatskoj peščari, na digitalnom frontu rasplamsao se jedan sasvim drugačiji, daleko prizemniji požar. Najveća evropska kontinentalna peščara, jedinstveni prirodni rezervat pod zaštitom države, preko noći je pretvorena u jeftinu scenografiju za politički oportunizam i sakupljanje lakih poena.
Opozicioni akteri, svih boja i struja, koji su do juče jedva znali da lociraju Deliblatsku peščaru na mapi, iz svojih udobnih fotelja orgijaju na društvene mreže. Sa prvim stubovima dima, počela je dobro uigrana koreografija „političkih jahača apokalipse“.
Dežurni kritičari i blokaderski jurišnici napajaju svoje sledbenike pesimizmom, govoreći o „smaku sveta“ i „potpunom slomu sistema“, svesno podižući paniku među građanima. Katastrofa je odmah proglašena dokazom apsolutne nesposobnosti vlasti, dok su se pravi uzroci sveli na proste, tabloidne optužbe.
Nesreće, poput ove, zahtevaju apsolutnu solidarnost, stručnost, institucionalnu koordinaciju i hladnu glavu. Gašenje požara ovakvih razmera nije posao za samoorganizovane skupine amatera i aktivista. U takvom haosu, bez jasne komande, neko lako može ostati bez glave. Nažalost, ovim političkim likovima, statistika za naredno istraživanje stranačkog rejtinga preča je od ljudskih života i bezbednosti na terenu.
Povećan intenzitet medijskog izveštavanja i plasiranje neproverenih informacija u javnost neće ugasiti vatrenu stihiju. Medijski natpisi ne mogu zameniti rad stručnih ekipa na terenu. Dok kritičari insistiraju na tezi da javnost nije dovoljno obaveštena, praksa pokazuje da prevelika količina senzacionalističkih vesti u kriznim situacijama češće stvara šum i paniku nego što doprinosi rešenju problema.
U trenucima kada gori Deliblatska peščara, operativni podaci su ključni za koordinaciju spasilaca, dok opšta javnost ima potrebu isključivo za jasnim, pravovremenim i zvaničnim uputstvima nadležnih službi. Pretvaranje elementarne nepogode u celodnevni medijski spektakl i platformu za politička prepucavanja samo skreće pažnju sa suštine, sa podrške ljudima koji rizikuju živote na prvoj liniji odbrane od vatre. Mediji ne gase požare. Njih gase vatrogasci, tehnika i jasna komandna linija, a politički pritisak kroz medijsku lupu često donosi više štete nego koristi u trenucima kada je potrebna maksimalna koncentracija na terenu.
Na kraju, kada se raziđu i dim sa zgarišta i digitalna magla sa društvenih mreža, ostaće dubok osećaj gađenja pred ogoljenim lešinarenjem onih koji u tuđoj nesreći vide sopstvenu šansu.
Postojanje likova koji su u stanju da plamen koji guta vekovna stabla i ugrožava ljudske živote mere isključivo brojem lajkova, retvitova i proređenih procenata na glasačkim listićima, predstavlja sliku potpunog moralnog sunovrata.
Dok javnost zasipaju histeričnim pitanjima o tome da li je dovoljno obaveštena (kao da će naslovi u novinama i panični statusi ugasiti vatru) oni zapravo samo traže mikrofon za sopstvenu promociju. Ta vrsta političkog parazitizma, koja se hrani strahom i nesrećom sopstvenog naroda, ne nudi ni rešenja ni utehu, već samo ogoljenu odvratnost karaktera, onih koji su davno izgubili svaku vezu sa realnošću, stidom i elementarnom ljudskošću.
Ovaj tekst isključivo brani narod od budala, koje se nakotiše.
Aleksandar Čupić glavni i odgovorni urednik portala ePančevo
