Dok se u javnosti lokalno Lovačko udruženje „Opovo“ godinama unazad predstavljalo kao uzorno udruženje građana koje brine o biodiverzitetu i tradiciji dugoj čitav vek, iza zatvorenih vrata odigravao se scenario dostojan privrednih hronika.
„Glavni“ akter, predsednik udruženja i lokalni advokat Dragan Stojanov, prema zvaničnim sudskim podacima, pravosnažno je osuđen na uslovnu kaznu zbog privrednog prestupa u predmetu Pk-331/2025, upravo zbog LU „Opovo“.
Međutim, ono što najviše bode oči građanima Opova i samom članstvu nije samo činjenica da je prvi čovek organizacije osuđen, već apsolutni izostanak bilo kakve moralne i statutarne odgovornosti. Iako je presuda postala izvršna, Stojanov i dalje formalno-pravno sedi u fotelji zakonskog zastupnika u Agenciji za privredne registre (APR), vodeći udruženje kao da se ništa nije dogodilo.
Izdavanje imovine: Rad na crno ili svesno potpisivanje fiktivnih ugovora?
Da stvar bude gora, klupko je počelo da se odmotava oko same zgrade Lovačkog doma i njegovog korišćenja za potrebe radionica i obuka nekakvih „studenata“. Ovde se javnost, ali i istražni organi, susreću sa dve podjednako skandalozne opcije koje direktno terete rukovodstvo.
Opcija 1 je rad na crno. Ako ugovor o zakupu sale zapravo ne postoji, to u potpunosti menja pravnu prirodu celog slučaja. U tom scenariju, izdavanje i korišćenje sale Lovačkog doma prelazi iz legalnih komercijalnih tokova u zonu teških prekršaja i potencijalne krivične odgovornosti rukovodstva organizacije. Izdavanje zajedničke imovine svih lovaca „na reč“ otvara opravdanu sumnju u tešku poresku utaju. Na osnovu odluke kojeg organa je sala izdata besplatno? Ako nije, gde je završio novac od korišćenja sale? Da li je naplaćen u gotovini, mimo zvaničnog računa udruženja? Ko je odobrio da se imovina zloupotrebljava radi privatnih ili političkih ustupaka?
Opcija 2 su fiktivni ugovori i finansijska magla. Ukoliko ugovor na papiru ipak postoji, otvara se još opasnije pitanje – šta u njemu piše i gde je zaveden? Ako je ugovor potpisan nakon sudske presude, on je pravno ranjiv, jer ga je potpisalo lice sa narušenim legalnim legitimitetom. Još važnije, ako ugovor postoji, da li su cifre u njemu realne ili fiktivne? Svaki scenario u kojem je ugovor poslužio samo kao pokriće da se novac preusmeri, ili u kojem su blokaderi zloupotrebili naziv „studenti“, kao paravan za fiktivne transakcije, povlači direktnu krivičnu odgovornost za zloupotrebu službenog položaja i falsifikovanje službenih isprava.
Upravo ovakva netransparentna praksa, bilo kroz poslovanje „na reč“ bilo kroz sumnjive ugovorne papire, najčešći je razlog zašto prvi ljudi ovakvih udruženja završavaju sa uslovnim osudama u sudskim registrima.
Ostanak osuđenog lica na čelu udruženja gura LU „Opovo“ u opasan pravni vakuum. Prema Zakonu o budžetskom sistemu i pravilima lokalnih samouprava, udruženja čiji su zastupnici krivično ili prekršajno osuđivani gube pravo na sufinansiranje iz opštinskog budžeta. Svaki potpis koji Stojanov stavi na zvanična dokumenta, uključujući i sporne ugovore o zakupu, nakon juna prošle godine, pravno je kontroverzan i može biti sudski osporen.
Članstvo udruženja i Nadzorni odbor sada su na istorijskom ispitu. Statut jasno nalaže hitno sazivanje vanredne Skupštine i smenu rukovodstva koje je izgubilo moralni i legalni legitimitet. Ukoliko opovački lovci, kojih skoro više i da nema u ovo LU, jer ga većinom čine Beograđani, nastave da ćute i tolerišu rad izvan zakonskih okvira, rizikuju da zbog grešaka jednog čoveka trajno ostanu bez finansijske podrške opštine i ugleda koji su generacije gradile.
Dok rukovodstvo udruženja mudro ćuti, javno postavljamo pitanja na koja građani i savesni članovi zahtevaju hitne odgovore:
1. Šta samozvani borci za pravdu i blokaderi koji zloupotrebljavaju naziv „studenti“ uopšte rade u istom košu sa pravosnažno osuđenim čovekom? Kako organizacije koje se u javnosti kunu u zakonitost, transparente procese i promenu sistema mogu da drže obuke, političke sastanke i radionice u prostoru koji im obezbeđuje lice sa uslovnom osudom za privredni prestup? Da li je u pitanju svesno saučesništvo, politički pakt ili su studenti iskorišćeni kao jeftin paravan za lične interese osuđenog predsednika?
2. Da li za korišćenje Lovačkog doma postoji zvaničan, protokolisan i zaveden ugovor o zakupu i da li je novac legao na žiro-račun LU „Opovo“ uz plaćen porez državi?
3. Zbog čega Upravni i Nadzorni odbor kriju presudu Pk-331/2025 od sopstvenog članstva i zašto do danas nije sazvana vanredna Skupština radi smene Dragana Stojanova?
A evo i odgovora…
Iza svega stoji Željko Mosić, stolar, predsednik Lovačkog društva “Fazan” Opovo. Od 2007. do 2011. godine imao je registrovanu SZR “Marko” i dobijao sve poslove od strane Opštine, na osnovu partijske pripadnosti. Jedan od značajnih projekata je rekonstrukcija krova na Vili Helena, koji je ubrzo propao. Od 2011. do 2021. godine, radio je kao portir u preduzeću MK obezbeđenje. U isto vreme je nastavio da radi i privatno. Za to vreme nikome nije izdavao fiskalne račune i nije plaćao porez.
Lično je učestvovao u postavljenju Dragana Stojanova za predsednika LU Opovo, koji se inače ništa ne pita, vec samo izvršava naloge Mosića. Govorimo o potpunoj privatizacija Lovačkog udruženja.
Statut LU Opovo, decidno kaže da neko ko nema oružje ne može da bude predsednik Lovačkog društva.
Mosić nema oružje, zašto ne podnosi ostavku? Da li mu se moral zagubio u kombinacijama? Ne da ne podnosi ostavku, već uzurpira Lovački dom i koristi ga u političke svrhe, što je takođe Statutom nedopušteno. Nije Lovački dom vlasništvo Mosića i njegovih pajtaša, već svih lovaca, koji se možda ne slažu sa političkim idejama ovog stolara i njegovog idola sa fotografije.
