FK Železničar nastavlja sa jačanjem svojih redova. Novo pojačanje je dobro poznato ime u domaćem fudbalu, Luka Adžić (1998), koji je svoj razvojni put imao od Crvene zvezde, Anderlehta, PEC Zvolea, FK Čukaričkog, pa do Bangkok junajteda i LC Sailorsa.
O dolasku u Železničar i svojoj karijeri Luka je govorio za sajt kluba.
Luka, dobrodošao u Pančevo! Kako je došlo do dogovora sa Železničarom i šta je presudilo da prihvatiš poziv našeg kluba?
Hvala na dobrodošlici. Upoznat sam sa radom Železničara već duže vreme. Pratio sam svaku utakmicu ove sezone, sviđa mi se kako ekipa igra i sistem trenera Kokovića. Mislim da je trenutno Železničar jedan od najorganizovanijih klubova u državi i upravo su to neke od stvari koje su meni, kao igraču, bile presudne za dolazak u klub.
Kakav je prvi utisak o klubu i ekipi? Da li već poznaješ neke igrače?
Danas sam odradio prvi trening, momci su me sjajno prihvatili, baš kao što sam i pretpostavio. Poznajem nekoliko igrača, a sa kapitenom Zoranom Popovićem sam već bio saigrač.
Prošao si omladinsku školu Crvene zvezde i veoma mlad debitovao za prvi tim. Koliko ti je taj period značio za razvoj?
Prošao sam sve mlađe selekcije i igrao za prvi tim. Ispunio sam dečački san – igrao sam za klub koji volim i već kao veoma mlad ušao u profesionalni fudbal, pod velikim pritiskom koji nosi Crvena zvezda. Sigurno je da mi je taj period mnogo značio za sazrevanje i razvoj.
Sa 19 godina napravio si veliki transfer u Anderleht. Kako danas gledaš na taj period i iskustvo igranja u Belgiji?
Anderleht je veliki klub i čast mi je što sam bio deo tog sistema. Igrao sam sa dosta velikih imena, kako fudbalskih, tako i trenerskih. Bila je to velika škola za mene. Mnogo sam stvari tamo naučio i video šta je sve potrebno za igranje na visokom nivou.
Igrao si u Belgiji, Holandiji, Turskoj, Srbiji, a zatim i u Aziji. Šta ti je svaka od tih sredina donela kao fudbaleru i kao čoveku?
Igrao sam u dosta zemalja i svaka je drugačija na svoj način. Posebno je bilo iskustvo igranja u Aziji, gde je sve drugačije – počevši od klimatskih uslova, preko načina života, pa do pogleda na fudbal. Tako da se sada u Srbiju vraćam sa dosta iskustva.
Koje iskustvo iz inostranstva ti je najviše promenilo pogled na profesionalni fudbal?
Nekako mi je period u Anderlehtu najviše promenio svest o fudbalu. Tamo sam prvi put osetio koliko su neke male nijanse, kako na samom terenu, tako i van njega, bitne da bi bio konkurentan i igrao na najvišem nivou. Bio sam dosta mlad i sada, iz ovog ugla, mogu da sagledam gde sam možda u prošlosti grešio. Ali, svakako, ponavljam – bila je to velika škola za mene.
Da li postoji neki trener ili saigrač koji je posebno uticao na tvoju karijeru?
Što se tiče trenera, sarađivao sam sa mnogo njih, ali ako pričamo o mom fudbalskom razvoju, Toma Milićević je čovek koji je u mlađim kategorijama prepoznao nešto u meni i uvek verovao u mene. Što se tiče igrača, nekako sam najbolju konekciju imao sa Aleksandrom Pešićem kada smo igrali zajedno. Dosta mi je pomogao i doprineo tome da postignem dosta golova u Zvezdi te godine.
Igraš na krilnim pozicijama – kako bi opisao svoj stil igre?
Igram na poziciji levog krila, a mogu da igram i na poziciji drugog špica. Volim da budem direktan i da pravim razliku, a mislim da je ovo pravi klub za mene da to i pokažem.
Šta smatraš svojim najvećim kvalitetom na terenu?
Rekao bih da su igra jedan na jedan i prekidi moji najveći kvaliteti.
Na čemu danas najviše radiš i šta želiš da unaprediš u svojoj igri?
Trenutno je za mene ovo neki novi početak i želim da u Železničaru uradim sve što možda prethodnih godina nisam uspeo. Mislim da sam dovoljno sazreo i da je pravo vreme za to. Da li ću uspeti, videćemo. Svakako, trener će mi reći na čemu treba da radim i šta treba da unapredim u svojoj igri.
Koliko ti iskustvo igranja u različitim ligama pomaže kada dođeš u novu sredinu?
Mislim da adaptacija neće biti problem, s obzirom na to da sam kod kuće i da veoma dobro poznajem ligu. Sada je dosta lakše nego kada odlazite u inostranstvo.
Železničar je u prethodnom periodu napravio veliki iskorak i igrao evropske utakmice. Da li je i to uticalo na tvoju odluku da dođeš?
Železničar je napravio veliki iskorak i ostavio veoma dobar utisak u ove dve utakmice protiv jednog ozbiljnog protivnika. Sa uživanjem sam ih gledao. Ne krijem da mi je želja bila da igram u ovoj ekipi. Ovde ima mnogo mladih i talentovanih momaka, a trener Koković je od te mlade ekipe napravio tim koji može da igra protiv bilo koga, bez odstupanja. Vidim sebe u ovoj ekipi i ovom sistemu i to je jedini razlog zbog kojeg sam danas ovde.
Šta želiš da doneseš ekipi – iskustvo, energiju, golove, asistencije?
Želim pre svega da što pre počnem da radim sa ekipom. Nedostaje mi rad sa grupom. Mislim da mogu da donesem sve od navedenog, samo je bitno da idem korak po korak.
Kakvi su tvoji lični ciljevi u dresu Železničara?
Cilj sa Železničarom je da se borimo za prve četiri pozicije u ligi, a moj lični cilj je da budem najbolja verzija sebe, jer mislim da je vreme za to.
Šta bi za tebe bila uspešna sezona sa Železničarom?
Uspešna sezona bila bi izlazak u Evropu.
Navijači u Pančevu vole igrače koji ostavljaju srce na terenu. Šta mogu da očekuju od Luke Adžića?
Od mene mogu da očekuju golove, asistencije i direktan način igre. I, naravno, da ću uvek davati svoj maksimum.
