Ko zapravo stoji iza ekološkog aktivizma Palja Sampora i mreže organizacija sa kojima je povezan?
Paljo Sampor iz Padine danas je jedan od kandidata na listi „Studenti pobeđuju“. Prema javno dostupnim podacima, na listi se nalazi pod brojem 212, a predstavljen je kao organizator događaja u turizmu, ekološki aktivista i član Ekološkog pokreta Padina.
Međutim, njegova politička biografija otvara mnogo više pitanja nego što ih zatvara.
Sampor se godinama pojavljuje kroz različite građanske i ekološke inicijative. Njegovo ime povezuje se sa udruženjem EKOP, dok se u njegovom javnom angažmanu pojavljuje i saradnja sa organizacijama koje se finansiraju iz međunarodnih fondova.
Tu dolazimo do pitanja koje bi javnost imala puno pravo da postavi: Ko finansira ovu mrežu, koliko novca je u nju ušlo i za koje konkretne aktivnosti?
Sampor je, prema sopstvenim javnim istupima, govorio o tome da je EKOP od stranih donatora dobio oko 100.000 dolara. Ako je taj podatak tačan, javnost ima pravo da zna ko je novac uplatio, kroz koje programe, za koje projekte i na šta je novac potrošen.
Posebno je zanimljiva veza sa Polekolom, organizacijom koja se bavi političkom ekologijom. Među finansijerima i partnerima takvih organizacija pojavljuju se međunarodne fondacije i evropske institucije, uključujući Rockefeller Brothers Fund, Evropski fond za demokratiju i Evropsku zelenu fondaciju.
Samo po sebi, finansiranje iz inostranstva nije dokaz bilo kakvog nezakonitog ili nedozvoljenog delovanja. Ali kada se strani novac, ekološke inicijative, politički aktivizam i izborna lista nađu u istoj mreži ljudi i organizacija, sasvim je legitimno pitati gde prestaje ekologija, a počinje politika.
Dodatnu pažnju zaslužuje i veza sa Trag fondacijom, organizacijom koja je godinama deo široke mreže civilnog sektora finansiranog međunarodnim donacijama i grantovima. Zato bi bilo korisno da javnost vidi kompletnu finansijsku sliku svih projekata u kojima su učestvovali Sampor i organizacije sa kojima sarađuje.
Jer ovde nije pitanje da li neko ima pravo da se bavi ekologijom. Naravno da ima. Pitanje je nešto drugo: Da li se ekološki aktivizam koristi kao politička infrastruktura? I ako se koristi, ko tu infrastrukturu finansira?
Još jedno pitanje teško je zaobići. Sampor je ranije bio povezan sa Liberalno-demokratskom partijom. Zato je posebno zanimljivo njegovo političko pozicioniranje danas, kada se pojavljuje na listi koja se javnosti predstavlja kao studentska.
Na istoj listi nalaze se i drugi ljudi sa prethodnim političkim i građanskim angažmanom, pa je zato legitimno otvoriti pitanje koliko je reč o autentično studentskoj političkoj platformi, a koliko o široj mreži već postojećih aktivista, organizacija i političkih struktura. Samporovo prisustvo na listi je javno potvrđeno.
A posebno zanimljiv deo njegove biografije odnosi se na period vlasti LDP-a i DS-a u opštini Kovačica.
U vreme kada je bila razmatrana izgradnja fabrike za preradu opasnog industrijskog otpada u Kovačici, ostaje pitanje kakav je bio Samporov stav prema tom projektu i zašto se tada nije čuo glas ekološkog aktiviste koji danas tako glasno govori o zaštiti životne sredine.
Zašto je tada ćutao, a danas govori?
To je pitanje na koje bi Sampor mogao vrlo jednostavno da odgovori.
Kao što bi mogao da odgovori i na mnogo važnije pitanje: Ko finansira njegove ekološke aktivnosti, preko kojih organizacija i sa kojim ciljem?
Građani imaju pravo da znaju ko stoji iza političkih aktivista koji danas traže njihovo poverenje. Ekologija jeste važna. Ali transparentnost novca je važna isto toliko.
Što kaže Vukša Dragović: Kad ove, ovakve vidim, sve mi je jasno…
