Apelacioni sud u Beogradu, u krivičnom predmetu prema okrivljenom novinaru Tomislavu Lovrekoviću, zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti, potvrdio je presudu Višeg suda u Beogradu i odbacio neosnovanu tužbu Višeg javnog tužilaštva, zasnovanu na optužbama Marinike Tepić.
Ovom presudom, novinar Tomislav Lovreković, oslobođen je lažnih optužbi Marinike Tepić, koja je manipulacijom i evidentnim pokušajem zloupotrebe pravosuđa, htela sebi da omogući veće prisustvo u medijima, da da sebi na značaju i od sebe stvori nepostojeću žrtvu.
Tepićka je, optužujući novinara Lovrekovića, nesumnjivo htela i da cenzuriše medije i pokuša da zabrani slobodu javnog govora, izvlačeći iz konteksta delove teksta „Kad bi N1 bio televizija, a patriote – patriote…“.
Tepićkine konstrukcije, koje menjaju smisao Lovrekovićevog teksta, postavljene su kako bi nju predstavile kao ugroženu i izazvale sažaljenje naroda, jer zna da je široj javnosti, zbog „preletanja“ kroz šest stranaka, više negativno iritantna nego interesantna.
Lovreković je u odbrani, koju su Viši i Apelacioni sud u potpunosti prihvatili, negirao postojanje namere da pomenutim tekstom ugrozi sigurnost oštećene. On je precizno objasnio da je tekst napisao sa ciljem kritike nje kao javne ličnosti, odnosno kao kritički osvrt na njeno političko delovanje i da je pozvao na „kontraborbu“, odnosno da se istim sredstvima i na isti način odgovori na istupe u javnosti Tepićke i njenih istomišljenika.
Podsetićemo, mediji u južnom Banatu, u više navrata, uhvatili su Mariniku Tepić u lažima koje su mogle da imaju ozbiljne posledice, a javno su zabeleženi i njeni Gebelsovski pokušaji da se opoziciono političko delovanje sa fašističkim obrisima prikaže kao antifašistička borba.
Reakcijom na nasilničko ponašanje i uništavanje javne imovine, Tepićka i njeni istomišljenici, po svaku cenu hoće da izazovu lažnu sliku o pozivu na njihov linč, što je model delovanja opozicije koji se i sinoć mogao videti u Beogradu, tokom i posle promocije knjige Gorana Vesića.
