Krajem sedamdesetih godina prošlog veka, jelen je skoro nestao na području Vršačkih planina ili je bio na biološkom minimumu, pa je bilo neophodno da se ova divljač vrati u prirodno stanište. Deset jelena i 40 košuta stiglo je iz Rumunije s karpatskih lovišta u uzgajalište “Lovačko imanje” do kog se stiže šumskim putem iz sela Markovac.
Na osnovu rezultata katastarstkog monitoringa rađenih 2018. i 2019. godine, rezultati su pokazali da je prisustvo evropskog jelena na na Vršačkim planinama na biološkom minimumu. Da bi se povećao broj jedinki, pristupilo se izradi projekta izgradnje uzgajališta jelenske divljači. Projekat su izradili JP „Vojvodina šume“ i šumsko gazdinstvo „Banat“ Pančevo. Projekat je finansiran je od strane Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.
- Celokupan iznos projekta je 11 miliona dinara, osam miliona je finansirana podrška od strane pokrajine, a tri miliona je sopstveno učešće. Uvezli smo četrdeset košuta i deset jelena iz karpatskog lovišta iz Rumunije i ovaj prostor je ograđen, pa će se pod kontrolisanim uslovima uzgajati jeleni. Ogradili smo 45 hektara. Svake godine par desetina komada nameravamo da preseljavamo iz zatvorenog prostora u lovište vršačke planine. Za narednih pet godina, plan nam je da 125 jelena preselimo iz zatvorenog dela u otvoreni deo, pa će se zahvaljujući ovom projektu ponovo čuti rika jelena u najvišoj planini u Vojvodini, naveo je Roland Kokai, direktor JP „Vojvodina šume“.
Primarni zadatak je zaštita prirode i divljači. Lovište Vršačkih planina je posebne namene koje se prostire na oko 4.200 hektara i realno bi bilo da se ovde nalazi oko pet ili šest stotina jedinki jelenske divljači. Svake godine se od 40 do 50 mladih jedinki već sastalih pušta u otvoreno lovište.
- On je autohtona vrsta na vršačkim planinama, čak se evropski jelen naziva i karpatski jelen. Vršačke planine su lovište posebne namene koje je deo lovišta i nastavlja se na lovište Deliblatske peščare, gde je karpatski odnosno evropski jelen stotinama godina prisutan. Cilj i primarni zadatak JP „Vojvodina šume“ kao zaštitnika prirode i divljači je da se uzgajalište uradi na ovom području i da stavimo tačku na ljudski nemar koji je doveo do problema kada je priroda u pitanju i da krenemo putem razvoja, očuvanja prirode i unapređenju divljači na teritoriji ne samo Južnog Banata i grada Vršca, nego i cele AP Vojvodine i Republike Srbije, istakao je Željko Sušec zastupnik šumskog gazdinstva „Banat“ Pančevo JP Vojvodina šume.
Ovo će biti specifična turistička atrakcija i turistički potencijal za Vršac, istakla je Dragana Mitrović gradonačelnica ovog grada. Ona smatra da će ovakav projekat dovesti u Vršac mnogobrojne turiste a pre svega ljubitelje prirode.
- Veliki je značaj za grad Vršac. Mi smo kao lokalna samouprava kao i upravljač Vršačkih planina „2. Oktobar“ Vršac podržali ovaj projekat i pružili svu neophodnu pomoć pri realizaciji istog. Cilj projekta je povećanje broja jedinki jelenske divljači, a pre svega očuvanje i zaštita prirode i ovog nama veoma važnog možda i najznačajnijeg prirodnog resursa u Vršcu, rekla je Mitrović.
Najvažnije je sprečiti krivolov, voditi računa o razvoju i prihrani jelenske divljači, kao i o njihovoj bezbednosti i zaštiti. Karpati su im prirodno stanište, pa će, pored prelepe prirode, životinje u ovom okruženju imati mir, formiraće svoja krda i boraviće u svom okruženju kao i prethodnih dvesta godina. Ovo područje ima potencijala da bude ozbiljno lovačko područje i svakako će biti jedno od najozbiljnijih i najlepših lovišta u Srbiji, mišljenja su naši sagovornici. Vršačke planine su jedino stanište banatskog karpatskog vuka u Vojvodini pored Deliblatske peščare, a pošto je i tamo broj ove divljači smanjen, naseljavanje ove životinje mogao bi da bude budući plan.
