Za Program finansijske podrške za održavanje likvidnosti i obrtna sredstva Fondu za razvoj se do sada prijavilo 54 privrednih subjekata, a više od 300 privrednika se interesovalo za kredit putem telefona ili mejla, a Upravni odbor Fonda za razvoj već je dodelio prva sredstva.
To za “Blic” kaže državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović i navodi da i danas stižu prijave za ovaj vid pomoći države koja je obezbedila 200 miliona evra za povoljne kredite privrednika kako bi im pomogla da se prevaziđu štete nastale kao posledica rada u uslovima korone virusa.
Ko ima pravo da konkuriše za novac?
- Pravo na kredit imaju zadruge, preduzetnici, mikro, mala, srednja preduzeća, svi u ovim grupama registrovani u APR-u. Načinili smo i iskorak pa se za kredit mogu prijaviti i oni koji su u finansijskim izveštajima za jednu od poslednje dve godine iskazali neto gubitak, ali je ostvaren poslovni dobitak iz poslovanja u obe godine. Za preduzetnike i zadruge minimalni iznos kredita koji mogu da povuku je 200.000 dinara a za privredne subjekte u sferi mikro, malih i srednjih preduzeća to je milion dinara. Kada govorimo o maksimalnim iznosima, preduzetnici, zadruge i mikro preduzeća mogu da povuku kredit do 10 miliona dinara, mala preduzeća do 40, dok srednja preduzeća mogu da povuku sumu do 120 miliona dinara. Procedura je pojednostavljena, sve je elektronski uređeno tako da privrednici ne moraju da dolaze do Fonda za razvoj sve do momenta potpisivanja ugovora.
Imaju li pravo i vlasnici predškolskih ustanova na novac?
- Predškolske ustanove će moći da koriste sredstva iz programa finansijske podrške za održavanje likvidnosti i obrtna sredstva ukoliko su registrovane kao privredni subjekti iz navedenog portfelja. Ako to nisu, neće biti obuhvaćeni programom. U narednom periodu bavićemo se analizom efekata, informacija sa terena i eventualno planirati kako da podrškom obuhvatimo i one koji se nisu možda našli u paketu.
Da li postoje analize kojima je utvrđeno koji deo privrede je najviše pogođen vanrednim stanjem zbog korona virusa i kolike su materijalne štete?
- Još je rano govoriti o materijalnoj šteti koju je privreda pretrpela zbog otežanih ekonomskih uslova jer tek treba da se sagledaju posledice izazvane pandemijom Covid-19. Zato je rano da izlazimo sa konkretnim podacima jer kriza traje i stvari će se menjati. Ono što je izvesno to je da su sektor usluga, hotelijerstvo, ugostiteljstvo, trgovina na malo prvi bili na udaru. Pritisak se širio i na sve delatnosti i branše tako da je zauzet stav da svima treba podrška, a oni koji su u vreme vanrednog stanja radili i imali promet njima pomoć i podrška države neće ni trebati.
Da li su pregovori oko novih investicija sa stranim i domaćim partnerima zaustavljeni i može li situacija u svetu da se odrazi na interesovanje za ulaganja u Srbiju?
- Ništa nije zaustavljeno sem koliko poslovi moraju da se odlože zbog mera Vlade. Svi koji mogu da rade, svoje projekte sprovode, realizuju ugovorne obaveze i niko do sada nije ni pomenuo kao mogućnost odustajanje. Mislim čak da smo kao država, zbog definisanog paketa mera i po njegovom iznosu i po njegovoj strukturi, poslali snažnu poruku investitorima da smo ozbiljna i stabilna zemlja i apsolutno sigurna destinacija za ulaganja. Sve procene međunarodnih finansijskih institucija ukazuju da će Srbija krizu prevazići spremnija od mnogih drugih i da će u narednoj godini moći da računa na adekvatan rast.
Ima li procena koliko je potrebno srpskoj privredi da se oporavi?
- To je nezahvalno komentarisati jer ne može da se pretpostavi kakav će tok imati epidemija i šta će se sve dešavati kod nas i na globalnom nivou. Što disciplinovaniji i odgovorniji budemo, što se snažnije budemo držali državnih mera, brže ćemo izaći iz problema i imaćemo kraći oporavak. Daćemo sve da se u drugoj polovini godine nivo privrednih aktivnosti vrati na stanje pre proglašenja vanrednog stanja.
PROBLEMI JAVNIH PREDUZEĆA
Da li će podrška i neka posebna pomoć države biti potrebna javnim preduzećima, poput EPS, “Puteva”, “Srbijagasa”?
- Javna preduzeća, posebno navedena, imaju određenih problema u naplati potraživanja. Taj problem će početi da se rešava sa početkom primene mera koje će svakako relaksirati preduzeća, popraviti im likvidnost, ali je najvažnije da ova preduzeća rade i obavljaju svoju delatnost i pružaju usluge korisnicima. Treba podvući da je i to deo tereta koji je država preuzela na sebe a ne pominje se direktno kao neka od mera.
Izvor: blic.rs
