Prof. dr Tatjana Pekmezović, rukovodilac seroepidemiološke studije, rekla je za RTS da će danas početi realizacija uvodne faze studije, a nakon toga i prva testiranja krajem nedelje.
Kako kaže, učestvovaće oko 7.000 domaćinstava, a u Beogradu će biti ispitano oko 1.600 domaćinstava.
Ukupno će u Srbiji biti ispitano oko 17.000 građana.
„Nikako nismo birali po zaraženosti porodica. Istraživanje se odvija na slučajnom uzorku populacije, to smo pažljivo proučili, veliku pomoć su nam pružili statističari Republičkog zavoda za statistiku, to je prost slučajan uzorak populacije. Uzorak je biran sistematski. To znači da svako domaćinstvo u Srbiji ima podjednaku šansu da bude pozvano da učestvuje u studiji“, napominje Pekmezovićeva.
Nekoliko koraka procedure
Neće se ići direktno u domaćinstva, već će građani popunjavati upitnik u regionalnim zavodima za javno zdravlje.
Lekari u zavodima pozivaće domaćinstva, objasniti im značaj studije i pozvati ih da učestvuju.
Biće testirani uzorci građana stariji od sedam godina.
„Ukoliko porodica bude pozvana, dobiće svoj termin u zavodima za javno zdravlje. Tamo će najpre potpisati pristanak, dati saglasnost za učešće u studiji. Popuniće tri upitnika i uzeće im se od 6 do 10 mililitara krvi, koja se tu u zavodu centrifugirana, izdvaja se serum od pune krve i biće transportovana u INEP“, navodi Pekmezovićeva.
Ukazuje da je trajanje imuniteta na koronavirus nepoznato, te jedino ima smisla, kaže, da se ovakve studije ponavljaju na istim ispitanicima kako bi se pratila dinamika antitela na nivou cele populacije.
Koordinaciju aktivnosti na terenu vršite Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“.
Cilj je, kako kaže Pekmezovićeva, proučiti asimptomatske slučajeve, lance transmisije u porodicama ali i percepciju od rizika bolesti u populaciji.
Na osnovu toga, biće fomirane mere ako se virus ponovo javi.
Dekan Medicinskog fakulteta prof. dr Nebojša Lalić navodi da je cilj i definisati koje su to osetljive populacije na ovaj virus i koji su faktori rizika koji su doprineli lošem ishodu.
Lalić ukazuje da će studijom biti omogućeno da se bolje definišu molekulske karakteristike virusa jer iz toga proizilaze mogućnosti terapije.
Ukazuje da je važno da građani shvate da učestvovanjem doprinose da se eventualni novi nalet epidemije dočeka spremno.
„Nema posebnih dužnosti koje učesnici u studiji imaju, a upitnik neće sadržati nezgodna pitanja“, napominje Lalić.
U Institut za primenu nuklearne energije do kraja nedelje stići će oko 100 ELIZA kompletova, što je dovoljno da se ispita od 5.000 do 8.000 uzoraka.
Prvi uzorci mogu da budu primljeni od narednog ponedeljka, rekla je za RTS dr Marija Gnjatović.
INEP radi na razvoju testa, a dr Marija Gnjatović očekuje da će prototip testa biti napravljen za mesec dana. Nakon toga može se krenuti u proizvodnju testa.
Kapacitet proizvodnje INEP-a je 3.000 ELIZA testova mesečno, što je dovoljno za 135.000 uzoraka.
Uz povećanje kapaciteta, moguće je da se zadovolje potrebe domaćeg, ali i tržišta u regionu.
Rukovodilac studije prof. Tatjana Pekmezović pozvla je građane da učestvuju u studiji i saznaju serološki status porodice.
