U opovačkom ataru počela je berba kukuruza što je veliki ratarski posao. Ove godine prinos kukuruza varira od 8 do 10 i više tona po hektaru. Na visinu prinosa, pored kvaliteta zemljišta, veliki uticaj ima i primenjena agrotehnika. Što se tiče prinosa, do sada su požnjeveni raniji hibridi i obično su to nešto niži prinosi. Očekuje se, kako dani budu odmicali i sve veći prinosi kukuruza, deset i više tona po hektaru.
Iako se većina poljoprivrednika odlučuje za vršidbu kombajnima i na taj način odmah odvozi u silose, jedan deo ratara skladišti kukuruz u klipu. Mehanizovana berba kukuruza u klipu se obavlja poljoprivrednim mašinama – beračima. Berači mogu biti vučeni ili samohodni. Vučeni berači su jednoredni ili dvoredni dok su samohodni dvoredni, troredni ili četvororedni. Vučeni jednoredni ili dvoredni berači se koriste na malim ili srednjim gazdinstvima. Mehanizovani berač kukuruza u jednom prohodu vrši sledeće operacije: otkidanje klipa, transport neokomušanog klipa, komušanje, transport okomušanog klipa u bunker i pretovar u transportno sredstvo po punjenju koša. Po pristizanju na gazdinstvo vrši se pretovar klipa u skladišni prostor gde se ubacuje ručno ili pomoću elevatora. Berači takođe pri svom radu odvajaju stabljike kukuruza koje su unete u mašinu, sitne ih i razbacuju po polju. Tako usitnjena masa može da se koristi za kabastu stočnu hranu posle baliranja ili da se zaore čime se povećava plodnost zemljišta .
Loša praksa naših poljoprivrednika je paljenje žetvenih ostataka na njivama posle žetve. Postupak paljenja dovodi do nekoliko značajnih štetnih posledica pre svega uništava se organska materija koja je neophodna za očuvanje plodnosti zemljišta. Veoma značajan aspekt štetnog delovanja paljenja žetvenih ostataka su i mogućnost pojave požara.
Nadležni apeluju na poljoprivredne proizvođače da ne pale žetvene ostatke na njivama, kao i da obezbede saobraćajnu signalizaciju na svojim priključnim mašinama, prikolicama i traktorima
