U Srbiji od danas počinje da se primenjuje Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, koji ima za cilj razotkrivanje i oporezivanje pojedinaca koji vode luksuzan život, a imaju skromna primanja.
Suština ovog zakona je da ko ne bude mogao da dokaže da je na zakonit način stekao imovinu, ostane bez 3/4 njene vrednosti, a ako sud utvrdi da je imovina stečena krivičnim delom, mogao bi da mu bude oduzet celokupan nezakonito pribavljen imetak.
Kako bi to trebalo da izgleda u praksi, za Tanjug je objasnio predsednik Udruženja sudija i tužilaca Srbije Nenad Stefanović.
- Ukoliko kod konkretnog lica postoji disbalans u načinu života i njegovih prihoda, Poreska uprava će takvo lice pozvati na razgovor i tražiti da joj se dostave pisani dokazi o poreklu imovine. Imovina za koju se ustanovi da nema dokaza o poreklu, oporezivaće se sa 75 odsto, naveo je Stefanović.
Očekuje da će država na ovaj način proveravati svakoga, bez izuzetka, i da će svi morati da objasne odakle im imovina koja ne odgovara njihovim prihodima.
- Zakon će se odnositi jednako na sve građane, a na udaru će se naći oni za koje poreski organi posumnjaju ili utvrde da za najviše tri uzastopne kalendarske godine imaju razliku iznad 150.000 evra između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda, ukazao je predsednik UST.
Ukoliko pak bude i sumnje na izvršenje krivičnog dela, slučaj će biti prijavljen policiji i tužilaštvu, dodao je on.
Kontrolu imovine građana, prema ovom Zakonu, vodiće posebna Jedinica Poreske uprave i ako utvrdi da postoji nezakonito stečena imovina, doneće rešenje o utvrđivanju posebnog poreza od 75 odsto na poresku osnovicu, koju čini zbir revalorizovane vrednosti utvrđene nezakonito stečene imovine za svaku kalendarsku godinu koja je bila predmet kontrole.
Na ovo rešenje oporezovani će imati mogućnost žalbe Ministarstvu finansija, čija će odluka biti konačna u upravnom postupku, ali će i dalje moći da pokrene upravni spor – tužbom pred Upravnim sudom.
Teret dokazivanja uvećanja imovine fizičkog lica je na Poreskoj upravi, dok je teret dokazivanja porekla imovine na obvezniku u delu u kome uvećanje njegove imovine nije u skladu sa prijavljenim prihodima.
Zakon uvodi takozvanu „unakrsnu proveru imovine“, koju sprovodi pomenuta posebna Jedinica u Poreskoj upravi.
Ko su osobe čija će se imovina proveravati – utvrđivaće se godišnjim smernicama koje donosi direktor Poreske uprave, na osnovu analize rizika.
Smernice neće biti javno dostupne, navodi se u Zakonu.
Takođe, postupak provere imovine moći će da se pokrene i po prijavi građana ili neke institucije.
Zakon je precizirao da se prilikom kontrole uzima u obzir celokupna imovina fizičkog lica koje se kontroliše, a naročito nepokretne stvari, kako što su stan, kuća, poslovna zgrada i prostorije, garaža, zemljište i drugo.
Na proveri su i finansijski instrumenti, udeli u pravnom licu, oprema za obavljanje samostalne delatnosti, motorna vozila, čamci, brodovi i drugi plovni objekti i vazduhoplovi, štedni ulozi i gotov novac, kao i druga imovinska prava.
Propisano je da su sva lica koja učestvuju u ovom postupku dužna da podatke iz postupka čuvaju kao profesionalnu tajnu.
Kada je u pitanju odnos ovog poreskog postupka i krivičnog postupka, Zakon je predvideo da ukoliko je pravnosnažnom presudom utvrđena imovinska korist pribavljena krivičnim delom, ali i plaćen poseban porez prema ovom Zakonu – sud onda uračunava iznos plaćenog posebnog poreza u imovinsku korist pribavljenu krivičnim delom.
Ovo pravilo biće primenjeno i u postupcima oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela.
Radi delotvornijeg postupka i dostavljanja podataka koji su ovoj Jedinici potrebni biće određen jedan ili više zaposenih za vezu sa Jedinicom iz Ministarstva unutrašnjih poslova, Narodne banke Srbije, Uprave za sprečavanje pranja novca, Agencije za sprečavanje korupcije, Republičkog geodetskog zavoda, Agencije za privredne registre i Centralnog registar, depoa i kliring hartija od vrednosti.
Zakon je predvideo i kazne za nesaradnju sa Poreskom upravom.
Pravnim licima koja na zahtev Jedinici Poreske uprave u roku koji ona odredi ne dostave tražene podatke, moći će da se izrekne novčana kazna od 500.000 do dva miliona dinara.
Za isti prekršaj preduzetniku preti novčana novčana kazna od 100.000 do 500.000 dinara, a od 50.000 do 150.000 dinara preti kazna fizičkom licu i odgovornom licu u pravnom licu, državnom organu i organizaciji, kao i organu autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i imaocu javnih ovlašćenja.
Pored toga, predviđena je i novčana kazna od 50.000 do 150.000 dinara za fizičko lice koje ne čuva kao profesionalnu tajnu podatke do kojih je došlo u postupku utvrđivanja imovine i posebnog poreza.
Zakon je usvojen 29. februara prošle godine, a 11. marta je stupio na snagu, sa odloženom primenom od godinu dana radi formiranja Jedinice i priprema za efikasnu primenu ovog propisa.
Prošlog meseca Skupština Srbije usvojila je i nekoliko izmena ranije propisanih termina pa je tako „nezakonito stečena imovina“ promenjena u „imovina na koju se utvrđuje poseban porez“, kako se taj izraz ne bi poistovećivao sa izrazom „imovina proistekla iz krivičnog dela“ na koju je primenjuje poseban Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela.
U zakon je dodat i izraz „izdaci za privatne potrebe fizičkog lica“, a radi utvrđivanja porekla prihoda koje je steklo fizičko lice, a nije ih potrošilo na sticanje imovine.
