Pomeranjem časovnika za jedan sat unapred, odnosno sa dva na tri sata ujutru u nedelju, 28. marta, počeće letnje računanje vremena, a iako je trebalo ove godine da se zemlje članice EU opredele za zimsko ili letnje računanje vremena i Evropska komisija donese konačnu odluku, to se još nije dogodilo.
Branko Simonović iz Astronomskog društva „Ruđer Bošković” kaže za Tanjug da je uvođenje letnjeg čitanja vremena 1983. godine u Srbiji imalo za cilj da se iskoristi što veći deo obdanice, kako bi i produktivnost u radu bila veća, ali da su se u međuvremenu prilike promenile, pre svega uvedeno je novo radno vreme, a i navike ljudi što se tiče odlaska na spavanje su se promenile.
Prema njegovim rečima, i Srbija će i ovog puta promeniti stanje na časovniku i preći na letnje računanje vremena, a do kada će to biti praksa ostaje da se vidi, budući da ćemo se prilagođavati opštim rešenjima u okruženju i šire.
- Ono što je nevolja sa ovom preporukom koja će pre ili kasnije stupiti na snagu jeste što je predloženo da se ukine letnje čitanje vremena, odnosno ukazno vreme i ostavljeno je svima na volju da se opredele za letnje vreme ili trajno letnje stanje. E, to je ono što je neka nevolja u najavi jer je pitanje kako će različite države da podese svoje čitanje vremena što potencijalno može da bude nezgodno, jer od jednog reda prelazimo u neuređeno stanje, rekao je Simonović.
Kako je rekao, postoji dilema koje vreme više odgovara ovom podneblju, ali da on smatra da bi moglo da se uvede i „treće vreme”, odnosno prelazak na čitanje vremena od pre 1983. godine.
To rešenje podrazumevalo je zimsko čitanje vremena i trajno ostajanje u srednjoevropskoj časovnoj zoni, ali i pomeranje radnog vremena jedan čas unazad, kako bi se povoljnije iskoristila obdanica.
Ipak, smatra on, u međuvremenu su se stvari „zamrsile” u odnosu na nekadašnje vreme, pre svega radno vreme.
- Zimsko čitanje vremena u ovom slučaju je nepovoljno jer prespavamo neefikasno, odnosno prespavamo onaj prvi deo obdanice tokom godine i malo od obdanice nam ostaje u drugom delu dana. Letnje (trajno) čitanje vremena je u tom pogledu povoljnije jer se bolje iskorištava obdanica, ali nas ona izmešta iz naše osnovne srednjeevropske časovne zone u istočnoevropsko, odnosno odvaja nas od većeg dela Evrope kojem pripadamo, rekao je Simonović.
Ukoliko bi se čitanje vremena vratilo na ono od pre 1983. godine, kaže Simonović, moglo bi da se prilagodi i radno vreme – odnosno, radno vreme bi se pomeralo, primera radi, na sedam sa osam sati.
- Ja bih dodao i kao još jednu mogućnost, a to je da se uopšte ne dira časovnik nego da se uvede ukazno radno vreme. Da se recimo dekretom uvede da se za stanje na časovniku vežu oni koji od njega zavise svojim radom. A to su trgovine, škole, preduzeća i onda da se ukazno pomeri samo radno vreme, rekao je Simonović.
On je rekao i da pretpostavlja da će vlada odlučivati o tome kako će se menjati čitanje vremena, ali i da bi jedna od mogućnosti mogao i da bude referendum na kome bi se građani pitali po kom vremenu žele da se računa vreme.
- Da bismo otišli na referendum podjednako je važno da ljudi sasvim dobro razumeju šta dobijaju, a šta gube i kako to u stvarnosti izgleda, jer iz iskustva govoreći , rasprave koje se vode o tom pitanju u suštini su sasvim pogrešno postavljene, tako da mislim da bi o toj temi trebalo svi da se obavestimo dovoljno dobro a onda da se javno odlučujemo, rekao je Simonović.
