Izbor za predsednika Osnovnog suda u Pančevu bio je podstrek ljudima da više ne ćute. U javnosti se pojavilo pismo koje ukazuje na „model ponašanja“ vf predsednice Osnovnog suda u Pančevu sudije Ljiljane Sinđić i na njenu apsolutnu zavisnost od penzionisane predsednice Višeg suda Stanke Simonović.
Patroni bivšeg režima, kroz mrežu koju su stvorili „reformisanim pravosuđem“, otvoreno rade na tome da Sudija Sinđić postane i predsednik Osnovnog suda. Tome u prilog govori i činjenica da joj je sudija Simonović, u poslednjim danima pred penziju, produžila mandat na još šest meseci. Ovim nesvakidašnjim potezom samo je dokazala njihovu „bliskost“.
U pismu koje je stiglo i na našu adresu, navodi se da je glavna veza za „guranje“ sudije Sinđić jedan od sudija Ustavnog suda, koji je u medijima već targetiran kao neko ko mešetari pravosuđem Južnog Banata. A njegov motiv je njena „bliskost“ sa osobom D.Č. (ime poznato redakciji).
Zavisnost sudije Sinđić, piše u pismu, dokazuje se i činjenicom da su njenu ćerku Bojanu zaposlili kao pravosudnog stražara. Ona taj posao, tvrdi autor, nije radila niti jedan dan. Ali, radi u krivičnoj pisarnici, sa tendencijom „reformisane hobotnice“ da postane šef cele sudske pisarnice „kada mama bude predsednik suda“.
U pismu se navodi i da je sudija Sinđić jednu od zaposlenih oslobodila svih radnih obaveza, kako bi joj „ceo dan gatala i vračala – da li će postati predsednik Osnovnog suda“.
Takođe, očigledno upućeni u dešavanja u Osnovnom sudu u Pančevu, u pismu navode da je svoju prijateljicu, inače čistačicu, pustila da radi samo 15 minuta dnevno, dok je od daktilografkinje „napravila sluškinju“. Riba joj kancelariju, kupuje doručak, kuva kafu…
A dostavljača je pustila, tvrdi se u pismu, da skoro dva meseca ne raznosi sudsku poštu, pozive… zato i radnici u sudu već javno govore o zaposlenima prvog, drugog i treće reda, zavisno od ličnih odnosa sa sudijom Sinđić. Na primer, zaposlenom iz Alibunara je omogućila posebne uslove rada, tačnije ukinula mu je obaveze, jer na posao dolazi školskim autobusom, a i „simpatičan je“.
Po Pančevu se prepričava i da je sve o sudiji Sinđić i njenoj zavisnosti od pomenutih penzionera i vedeta bivšeg režima znala osoba J.P., koja se oglušila o naredbu sudije Simonović i nije htela Ljilji Sinđić da uruči rešenje o vf predsednika, pa umalo nije došlo do fizičkog sukoba među njih tri.
Ono što celo Pančevo, pa i svi u pravosuđu znaju, a takođe se navodi u pismu, jeste to da sudija Sinđić svakog dana na posao dolazi tek u 10 časova. Dovozi je D.Č. prijatelj i „veza“ kod pomenutog sudije Ustavnog suda.
Da li je to primer za ostale kolege? Da li je to primer ponašanja vf predsednika Osnovnog suda u Pančevu?
