Južnobanatsko „reformisano“ pravosuđe i njihovi medijski poltroni, ostaci bivšeg režima koji se i dalje osiono ponašaju na svakom koraku, najzad su naišli na otpor koji se dugo čekao. Narodna Skupština Republike Srbije nije podržala predlog da sudija Ljiljana Sinđić bude izabrana za predsednika Osnovnog suda u Pančevu.
Ovo je podrška i poštenim ljudima koji više neće da ćute i koji su javno progovorili o sramnom ponašanju vf predsednice Osnovnog suda u Pančevu sudije Sinđić, o njenoj apsolutnoj zavisnosti od penzionisane predsednice Višeg suda Stanke Simonović, koja joj je, u poslednjim danima pred penziju, produžila mandat na još šest meseci, čime je dokazano ispred navedeno.
Dokaz je i reakcija penzionisane Stanke kada se jedna osoba oglušila o njenu naredbu, te nije htela Ljilji Sinđić da uruči rešenje o vf predsednika, pa umalo nije došlo do fizičkog sukoba između njih tri.
Javna je tajna, a i jedna od čestih tema u Pančevu, da iza „promocije“ sudije Sinđić stoji izvesni sudija Ustavnog suda. On je u medijima odavno obeležen kao neko ko mešetari pravosuđem Južnog Banata. Konekcija im je izvesni D.Č., „prijatelj“ koji svakodnevno, u 10 časova, lično dovozi naspavanu sudiju Sinđić na posao.
Kada govorimo o sudiji Sinđić moramo da podsetimo da su „svemoćno reformisani“ njenu ćerku Bojanu zaposlili kao pravosudnog stražara. Međutim, ona taj posao nije radila niti jedan dan. Iako „čuvar“, radila je u krivičnoj pisarnici, sa tendencijom “reformisane hobotnice” da postane šef cele sudske pisarnice “kada mama bude predsednik suda”.
Takođe, sudija Sinđić je jednu od zaposlenih oslobodila svih radnih obaveza, kako bi joj, zamislite apsurd, “ceo dan gatala i vračala – da li će postati predsednik Osnovnog suda”. I svoju prijateljicu, inače čistačicu, pustila je da radi samo 15 minuta dnevno, dok je od daktilografkinje napravila „sluškinju“. Riba joj kancelariju, kupuje doručak, kuva kafu…O svemu ovome postoje svedočanstva.
Treba podsetiti i da je dostavljača pustila da skoro dva meseca ne raznosi sudsku poštu, poziv, te zato radnici u ovom sudu javno ističu da kod sudije Sinđić postoje zaposleni prvog, drugog i treće reda, zavisno od „ličnih odnosa“. Na primer, zaposlenom iz Alibunara je omogućila posebne uslove rada, tačnije ukinula mu je obaveze, jer na posao dolazi školskim autobusom, a i „simpatičan je“.
Zato, bravo za poslanike u Narodnoj Skupštini Republike Srbije, koji nisu dozvolili da se ovakva bahatost nastavi.
