Atletičar iz Kovačice, Mihal Šulja, od 14. maja do danas oborio je četiri državna rekorda u ultramaratonskim trkama i dva puta zauzeo i prvo mesto.
Stručnjak za upravljanje vremenom Brajan Trejsi u jednoj od svojih knjiga napisao da „jedna od najvažnijih obaveza jeste da sanjamo velike snove i radimo ono što volimo“.
Nema boljeg primera za Trejsijeve reči i rečenice u motivacionom tekstu od svetskog, a našeg ultramaratonca Mihala Šulje. Borbu sa vremenom, ali i rezultatima savladava, naročito prošle i ove godine, sa podvizima vrednim divljenja.
Od čoveka koji je počeo da trči da bi pobegao od svoje velike strasti za cigarom do poznatog i priznatog atletičara u najdužim trkačkim disciplinama uz nekoliko oborenih državnih rekorda i uvrštavanjem kovačičkog asa na svetskim rang listama među najboljih dvadeset ultramaratonaca na svetu.
Na državnom prvenstvu – ultramaratonskim trkama na Paliću je 5. juna pobedio u disciplini 100 km rezultatom 7 sati i 31 minut, a na 12 sati postavio i rekord Srbije rezultatom 151 km i 400 metara.
Podsetimo, ove godine je „banatski Mihalić“ za tri meseca oborio još tri rekorda. Na otvorenom prvenstvu Poljske u ultramaratonu na 24 sata član AK „Dinamo“ Pančevo je 14. maja istrčao 258 kilometara i 600 metara. Tim rezultatom nadmašio je rekord Srbije za 25 kilometara.
Još dva rezultata ove godine bolja su mu od državnih rekorda: na 100 kilometara – 6 sati 57 minuta 27 sekundi u Slavonskom Brodu u Hrvatskoj 5. marta i na 6 sati – 83 kilometra 950 metara u poljskom Horžovu 23. aprila.
A kako je sve počelo? Najpre je majstor za postavljanje podnih i zidnih podloga počeo da podržava uspešnu karijeru majstora srednjeprugaša Damjana, starijeg sina. Odveo ga u Crvenu zvezdu, u beogradskom klubu su primetili sinovljev talenat i preporučili ga u obližnji Dinamo iz Pančeva. Tu su se na raznim takmičenjima otac i sin upoznali i sa mnogim asovima među kojima su bili i Franjo Mihalić i Dane Korica. Posle samo neku godinu su rame uz rame trčali Damjan i Mihal. Stariji je najpre počeo sa maratonima i polumaratonima. A zatim prešao u ultamaratonce gde se snalazi kao riba u vodi.
U međuvremenu je postao i prvak Balkanske trkačke lige, osnovao u Kovačici Atletski klub „Maratonko“, uspešno sa klupskim kolegama organizovao tri kovačička polumaratona.
Otisnuo se trbuhom za kruhom u svet, gde povremeno brani boje i trećeg kluba, u ambijent idealan za treninge. Izolaciju zbog pandemije je „srpski Zatopek“ iskoristio na najbolji mogući način – da se još bolje pripremi za ono što je usledilo: eksploziju ultramaratonskih rekorda i šampionskih trka.
Već nekoliko godina Mihal Šulja oblači dres reprezentacije Srbije. Kovačičaninu sa padinskim korenima koji živi i radi u slovačkoj Đevinskoj Novoj Vsi i ove godine predstoji da brani boje zemlje na najznačanijim evropskim i svetskim takmičenjima.
