Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Gordana Čomić, donela je danas odluku o raspisivanju izbora za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina, koji će biti održani 13. novembra.
U pitanju su redovni izbori koji se održavaju na svake četiri godine, koliko prema Zakonu o nacionalnim savetima traje mandat jednog saziva.
„Redovni izbori za članove svih nacionalnih saveta, pa i za članove prvog saziva nacionalnog saveta održavaju se istovremeno, odnosno istog dana“, rekla je Čomić novinarima u Palati “Srbija”.
Nacionalni saveti će biti birani na dva načina – i ove kao i prethodnih godina, neposredno i putem elektorske skupštine.
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društeni dijalog je 3. septembra u ponoć privremeno, po zakonskoj odredbi zaključilo posebne biračke spiskove koji se vode za 23 nacionalne manjine koje imaju svoja prava u Srbiji, kako bi se na osnovu toga utvrdilo koje nacionalne manjine idu na neposredne, a koje na elektorske izbore.
“I na osnovu toga, 19 nacionalnih manjina ispunilo je uslove za neposredne izbore”, navela je Čomić i dodala da će se birati predstavnici potpuno isto kada se raspisuju parlamentarni izbori.
Na neposredne izbore ide albanska, aškalijska, bošnjačka, bugarska, bunjevačka, vlaška, grčka, egipatska, mađarska, nemačka, poljska, romska, rumunska, rusinska, ruska, slovačka, slovenačka, ukrajinska i češka nacionalna manjina.
Na izborima putem elektorske skupštine, biraju se članovi goranske, makedonske, crnogorske i hrvatske nacionalne manjine.
Inače, izbori bi trebalo da se održe najkasnije 15 dana pre isteka mandata nacionalnog saveta koji je poslednji konstituisan, što je druga polovina novembra.
Neposredne izbore za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina sprovode Republička izborna komisija (RIK) i birački odbori.
Na dan izbora, biračka mesta se otvaraju u 7 časova, a zatvaraju u 20 časova. U toku tog vremena biračko mesto mora biti neprekidno otvoreno.
Izbori putem elektorske skupštine predstavljaju način posrednog izbora članova nacionalnih saveta, jer pravo glasa na tim izborima nemaju svi pripadnici nacionalne manjine upisani u poseban birački spisak, već samo oni koji su se, u zakonom uređenom postupku, prijavili i ispunili zakonske uslove da budu elektori odnosno da na elektorskoj skupštini biraju članove nacionalnog saveta.
Ključni uslov da neki birač dobije status elektora je da ga svojim potpisima podrži određen broj birača – pripadnika nacionalne manjine.
