Boris Stanić iz Srbije i Madlen Pereira iz Francuske biće novi rezidenti, u okviru četvrtog konkursa Ukrštene umetničke rezidencije između Srbije i Francuske u oblasti stripa.
Boris Stanić će od 20. oktobra do 20. decembra biti rezident Kuće autora u Angulemu u Francuskoj, a njega je odabrala stručna komisija iz ovog grada. Borisov nagrađeni projekat stripa zove se “Đogul Tiranin 2”, i predstavlja drug ii poslednji deo stripa Đogul tiranin, koji je Boris objavio samostalno 2021. godine. Dok je u prvom delu “neprijatelj” teror većine nad manjinom i konformizam, ovoga puta opasnost dolazi od ekološke katastrofe personifikovane kroz bića koja smeraju da razore šumu.
Boris Stanić rođen 25. aprila 1984. godine u Pančevu, gde i danas živi. Diplomirao je na Odseku za slikarstvo Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Autor je više grafičkih romana i zbirki stripova koje odlikuje snažan grafizam i setna, ravničarska poetika. Među najznačajnijim knjigama Borisa Stanića jesu biografska ostvarenja „Radosav: Jutarnja magla“ i „Radosav: Hrastovo lišće“, zatim „Atentat“ (grafički roman o sarajevskom atentatu nastao u saradnji sa holandskim istoričarem Gvidom van Hengelom) i zbirka stripova pod naslovom „Blatište“. Pored stripa uspešno se bavi slikarstvom i ilustracijom. Za svoj dosadašnji rad primio je više prestižnih nagrada.
Madlen Pereira (1997) će svoju rezidenciju imati u Pančevu tokom oktobra 2022, kada će biti i gošća devetog izdanja Nova Festivala u Pančevu. Njen projekat „Sidonine ljubavi / Les amours de Sidonie“ prati istoimenu junakinju koja propituje svet ljubavi kroz komplikovane, kolebljive, krhke i nasilne veze u novom svetu u kome se upinje da se oslobodi nekadašnjih konvencija. Ovaj strip je svedočanstvo u prvom licu o njenim raznim pokušajima, na mahove smešnim, na mahove tužnim.
Nakon završenih studija na Visokoj umetničkog školi u Loreni (Ecole Supérieure d’Art de Lorraine, ESAL), u Epinalu i na Visokoj evropskoj školi za sliku (Ecole Européenne Supérieure de l’Image, EESI) u Angulemu sa fokusom na strip, dvadesetšestogodišnja Madlen Pereira svoj akademski put nastavila je držeći stručne radionice, prevashodno umetničke u bolnici Necker-Enfants malades (Pariz), i kulturnu medijaciju u umetničkom centru La Métairie Bruyère (Epinal).
Od 2018. ilustrovala je četiri knjige, među kojima su Mona sa medenim prstima Mari Zimer (Mona aux doigts de miel, izdavač Pourquoi Pas, 2020), Lavica, starac i devojčica Natali i Iv-Marija Klemana (La lionne, le vieil homme et la petite fille, Pourquoi Pas, 2019), kao i plakat za Kornjaču i dve patke Tome Skotoa (La Tortue et les deux canards Pourquoi Pas, 2018). Sarađivala je na fanzinima pet kolektiva među kojima su Le Râteau (2022), Collectif de Rêve (2021), Chahut #1 (2018), kao i na 38. broju dva poznata časopisa: La Revue Dessinée i TOPO Revue, oba 2022. godine, pišući sportsku i muzičku kolumnu. Živi u Angulemu.
Konačnom izboru rezidenata prethodila je uža selekcija u Srbiji i Francuskoj, koju su realizovali domaći partneri na projektu Ukrštenih rezidencija – Francuski institut u Srbiji, Grad Pančevo i Agencija Komunikart za Srbiju, i stručna komisija u Angulemu u Francuskoj. Kao tri najbolja u Srbiji, izdvojeni su projekti Borisa Stanića, Jovane Subašić i Nevene Marković. Među troje najboljih kandidata iz Francuske, uz Medlin Pereiru bili su Žan Sterkers i Tais Gimar.
U okviru posete predsednika Republike Francuske Emanuela Makrona Srbiji, 2019. godine je potpisan Sporazum o saradnji u oblasti kulture i stripa između francuskih i srpskih institucija. Projekat Ukrštene umetničke rezidencije iz oblasti stripa Srbija – Francuska je rezultat tog Sporazuma, i podrazumeva uspostavljanje strip rezidencija između dve zemlje.
Dosadašnji rezidenti u Angulemu bili su Dragana Radanović sa projektom „Nova slika detinjstva – eksperimenti” (2020), Ilija Jakovljević s projektom “Big Rock Energy” (2021) i Anđela Janković sa projektom “Normalni događaji / Normal events” (2022). Francuska rezidentkinja u Pančevu 2020. Alize de Pen je razvijala strip album od 120 strana o nuklearnoj katastrofi, 2021. Kler Bro je razvijala projekat „La Chiâle“ (Cmizdrenje), a Leopold Pridon je 2022. razvijao projekat „Aljoša je nestao“.
