Obraćanje monsinjora dr Dražena Kutleše, zagrebačkog nadbiskupa i metropolita, u Subotici, u katedrali svete Terezije Avilske, izazvalo je duboko negodovanje i šok.
Kutleša je, naime, u svom govoru hvalio Alojzija Stepica, ozloglašenog hrvatskog nadbiskupa u vreme NDH tokom Drugog svetskog rata.
Stepinac, poznat po svojim kontroverznim stavovima i delima, uključujući pokatoličenje Srba i saradnju s ustašama i nacistima, je figura koja i danas donosi brojne nedoumice .
Kutlešino predstavljanje Stepinca kao „blaženog i vernog pastira“ predstavlja negiranje genocida nad Srbima, i ignorisanje mračne strane njegove prošlosti, posebno njegovog uticaja na stradanje Srba, Jevreja i Roma tokom rata.
<iframe src=“https://www.facebook.com/plugins/video.php?href=https%3A%2F%2Fwww.facebook.com%2Fdnevnikns%2Fvideos%2F319943190790536%2F%3Fref%3Dembed_video&show_text=0&width=560″ width=“560″ height=“315″ style=“border:none;overflow:hidden“ scrolling=“no“ frameborder=“0″ allowfullscreen=“true“ allow=“autoplay; clipboard-write; encrypted-media; picture-in-picture; web-share“ allowFullScreen=“true“></iframe>
Ovo slavljenje Stepica, posebno u kontekstu mesta i vremena, izgleda kao namerno prenebregavanje bolne istorije i patnje nevinih žrtava srpskog naroda!
Podsećamo, Stepinac je bio zagrebački nadbiskup u vreme NDH, između 1941. i 1945. godine. Optužen je za brojne zločine, uključujući pokatoličenje Srba i političku saradnju s ustašama i nacistima.
Nakon rata, osuđen je na zatvorsku kaznu. Uprkos tome, proces kanonizacije pokrenut je dolaskom Franje Tuđmana na vlast u Hrvatskoj, a 1998. godine papa Jovan Pavle II proglasio ga je za „blaženika“.
Međutim, ovakve odluke su naišle na oštar otpor SPC i države Srbije, a papa Franja je 2015. godine obustavio postupak kanonizacije Stepica.
Uprkos tome, njegovo hvaljenje od strane visokih crkvenih zvaničnika kao Kutleše, bez osude njegovih dela iz prošlosti, ostaje duboko problematično i bolno za mnoge.
