Kosovo i Metohija danas nisu samo regionalno pitanje, već mesto na kojem se proverava da li međunarodno pravo funkcioniše kao pravilo ili kao izuzetak.
Nezavisnost Kosova priznaje manje od polovine država članica Ujedinjene nacije, dok većina to ne čini. Kosovo nije član UN. Ni unutar Evropske unije ne postoji jedinstven stav. Španija, Grčka, Rumunija, Slovačka i Kipar ne priznaju Kosovo, pre svega zbog sopstvenih pitanja teritorijalnog integriteta. Pojedine države su u međuvremenu i povukle svoja priznanja.
U Kataloniji, Škotskoj i Flandriji pitanje teritorijalnog integriteta nije teorijsko, već političko pitanje. Zato se kosovski slučaj ne posmatra izolovano, već kroz njegove moguće posledice.
Prelomni trenutak dogodio se 1999. godine, kada je NATO bombardovao SR Jugoslaviju bez odluke Ujedinjenih nacija. Time je otvoreno pitanje odnosa između političke odluke i pravnog okvira. Argument humanitarne intervencije nije uklonio dilemu, već ju je pomerio na pitanje ko i pod kojim uslovima odlučuje kada se pravila mogu zaobići.
Posledica nije novo pravilo, već percepcija selektivnosti. Kada se normativni okvir tumači u zavisnosti od okolnosti, granica između pravila i izuzetka postaje nejasna.
U tom kontekstu menja se i politički diskurs. Izjava predsednika Hrvatske Zorana Milanovića o aneksiji Kosova pokazuje koliko su pravni pojmovi postali predmet interpretacije. Takve formulacije ukazuju na širi problem gubitka preciznosti u jeziku međunarodnog prava.
Na samom Kosovu i Metohiji pitanje prava ostaje praktično, a ne teorijsko. Reč je o sprovođenju preuzetih obaveza, zaštiti srpske zajednice i uspostavljanju institucionalnih garancija. Bez jasne primene tih obaveza, uključujući formiranje Zajednice srpskih opština, međunarodno pravo ostaje normativno prisutno, ali politički nedovršeno.
Upravo ta nedoslednost ne ostaje ograničena na Balkan.
Rat u Ukrajini ponovo otvara ista načelna pitanja teritorijalnog integriteta, suvereniteta i prava na samoopredeljenje. Kada se ti principi ne primenjuju dosledno, oni postaju predmet političke interpretacije, a ne stabilan okvir za rešavanje sukoba. Upravo u toj razlici nastaje prostor u kojem konflikti traju.
Zato Kosovo i Metohija nisu samo nasleđeni problem, već aktivan test. Ako se tu uspostavi pravna sigurnost i jednaka primena pravila, vraća se okvir u kojem je rešavanje konflikata moguće.
Bez tog minimuma međunarodno pravo ne nestaje, ali prestaje da obavezuje. Tada svako nameće svoju volju ako ima dovoljno moći.
Aleksandar Čupić glavni i odgovorni urednik portala ePančevo
Pročitajte još:
Evropa bez pravila: Migracije kao test raspada Evropske unije
Da li Brisel u Srbiji traži slobodu medija ili efikasniji menadžment javnog mnjenja?
