Kilogram oraha u pojedinim evropskim prodavnicama danas dostiže 15 evra. Istovremeno, tržišna vrednost nemačkog vojnog giganta Rajnmetal premašila je 80 milijardi evra, gotovo tri puta više nego pre samo dve godine. Zašto orah nije pojeftinio?
Sukob ta dva podatka danas možda bolje opisuje Evropu od većine političkih govora.
Cene hrane, energije i stanovanja nastavljaju da rastu, a vojna industrija postaje jedna od najbrže rastućih grana evropske ekonomije. Akcije kompanija poput BAE Systems, Thales Group i Leonardo beleže rekordne rezultate zahvaljujući rastu evropske vojne potrošnje i novoj bezbednosnoj politici kontinenta.
Evropske članice NATO su tokom 2025. godine zajedno izdvojile oko 559 milijardi dolara za odbranu. Nemačka je prvi put postala najveći vojni potrošač na kontinentu sa više od 114 milijardi dolara godišnje, dok Poljska već troši gotovo 5% BDP na odbranu i ubrzano gradi najveću kopnenu silu Evrope.
Kapital prati novu realnost. Investicioni fondovi poslednjih godina sve češće vojnu industriju tretiraju kao sektor stabilnog dugoročnog rasta, dok evropske države ulažu milijarde u municiju, sajber-bezbednost, dronove, energetsku infrastrukturu i logistiku za dugotrajne krize.
Geopolitički realisti tvrde da Evropa više nema luksuz „jeftinog mira“ i da se bezbednost ponovo plaća industrijom, energijom i vojnom autonomijom. Ekonomisti podsećaju na to da vojni sektor danas razvija sisteme veštačke inteligencije, elektroniku i tehnologije koje kasnije prelaze u civilnu upotrebu.
Energetski stručnjaci upozoravaju da visoki računi za struju nisu direktna posledica rasta vojne industrije, već raspada starog evropskog energetskog modela zasnovanog na jeftinom ruskom gasu.
Ipak, veliki deo evropske srednje klase danas oseća samo posledicu. Život postaje skuplji. Osećaj sigurnosti ne raste istom brzinom kao vojni budžeti.
U Nemačkoj troškovi stanovanja i energije nastavljaju da rastu, dok je kupovina nekretnine za veliki deo mlađe srednje klase sve nedostižnija.
U Ujedinjenom Kraljevstvu broj ljudi koji koriste banke hrane ostaje na rekordnom nivou, uprkos rastu profita finansijskog i odbrambenog sektora.
Francuska ulaže milijarde u vojnu modernizaciju, dok protesti zbog troškova života postaju stalna društvena kulisa.
Grčka i Bugarska ostaju na začelju Evropske unije po kupovnoj moći stanovništva, a Albanija i Moldavija i dalje funkcionišu pod pritiskom niskih plata i visokih cena osnovnih proizvoda.
Veliki deo Evrope je tokom poslednje dve zime usvajao iste male navike štednje: kraće grejanje, gašenje bojlera noću i odlaganje kupovine stvari koje su donedavno bile deo normalnog života srednje klase.
Kontinent koji je nekada proizvodio blagostanje sada sve efikasnije proizvodi bezbednost, strah i visoke račune.
Ako se ovaj trend nastavi do 2030. godine, da li će Evropa postati kontinent u kojem će cene hrane i energije običnim ljudima biti važnije od svih rekorda na berzama?
Aleksandar Čupić, glavni i odgovorni urednik portala ePančevo
Pročitajte još:
Rat u Ukrajini: Bogati broje nove milijarde, ljudi kredite, a mira nema
Škola preživljavanja: Kada čovek iz Štutgarta počne da uči od Srbije
