Skup na Slaviji, koji je počeo mirno, potpuno je izgubio svaki politički smisao onog trenutka kada su centrom Beograda odjeknuli topovski udari, a ka policiji poletele baklje, flaše i kamenice. Zvanični bilans od 23 uhapšene osobe jasno pokazuje da nasilje nije bilo spontano, već organizovana eskalacija.
Dok organizatori ponovo govore o „provokatorima“, slike sa ulica otkrivaju nešto mnogo ozbiljnije: deo ultralevičarskih i anarho-liberalnih struktura više ne traži dijalog niti političko rešenje. Njihov cilj postaje proizvodnja haosa i destabilizacija države.
Radikalizacija kao politička strategija
Ovo nije izolovan incident. Reč je o modelu koji godinama funkcioniše po istoj matrici, stvaranju permanentne krize kao zamene za političku podršku. Mentori iz bivše vlasti i njihovi naslednici nikada nisu prihvatili izborni poraz. Umesto da grade alternativu kroz institucije i programe, opredelili su se za strategiju uličnog pritiska, duboke polarizacije i slabljenja države. Cilj više nije pobeda na izborima, već kompromitovanje same Srbije.
Ko finansira polarizaciju?
Navodno spontane akcije uvek imaju ozbiljnu logistiku, koordinaciju, opremu i snažnu medijsku podršku. Postoji čitav ekosistem stranih fondacija, nevladinih organizacija i domaćih aktera povezanih sa starim režimom koji godinama ulaže u proizvodnju tenzije i mržnje. Što je politička nemoć veća i što su protesti slabiji, nasilje postaje agresivnije, jer incidenti postaju jedini način da se zadrži medijska pažnja i privid snage.
Evropski aršini po potrebi
Isti oni koji se zaklinju u evropske vrednosti ćute kada Nemačka ili Francuska oštro razbijaju blokade i privode nasilne demonstrante. Tamo nasilje nije „legitiman protest“. Kod nas se odjednom traži razumevanje za baklje i kamenice. Dvostruki standardi su ogoljeni.
Izlaz iz začaranog kruga
Srbija mora jasno povući granicu: legitimni protest jeste deo demokratije, ali organizovano nasilje, napadi na policiju i uništavanje javne imovine to nisu. Oni koji podstiču, finansiraju ili opravdavaju takvo ponašanje ne rade za bolju Srbiju. Oni rade protiv nje.
Dijalog ostaje jedini održiv put. Sve drugo vodi samo u dublju polarizaciju, iscrpljenost društva i nove cikluse haosa iz kojih niko ne izlazi kao pobednik.
Aleksandar Čupić
Pročitajte još:
Ceh frustracije: Evo zašto su blokaderi napali policiju i palili kontejnere
„Crni labud“ i političke potrage za krivcem: Ko profitira od emocionalnog haosa
Studentska lista bez studenata: Dokaz da je „pobuna” ipak politička franšiza
