Dok se svet deli na blokove, Srbija postaje mesto na kojem se ti blokovi susreću. Investicije to jasno pokazuju.
Rat u Ukrajini, rast Kine, promena američkih prioriteta i kriza evropskog ekonomskog modela menjaju geopolitičku mapu sveta. Na prostoru Srbije ukrštaju se interesi Vašingtona, Pekinga, Berlina, Brisela, Ankare i zemalja Zaliva.
Ono što je do juče delovalo kao zbir nepovezanih projekata, danas sve više liči na strategiju.
Zato se postavlja ključno pitanje: da li je EXPO 2027 samo međunarodna izložba ili trenutak kada će postati vidljivo koliko se geopolitička pozicija Srbije promenila?
Svet bez jednog centra
Poslednje tri decenije svet je funkcionisao u relativno jednostavnom okviru. Postojao je dominantan bezbednosni sistem, dominantni finansijski tokovi i uverenje da globalizacija briše granice.
Taj svet više ne postoji.
Rat u Ukrajini, trgovinski sukobi, rast Kine i promena američkih prioriteta otvorili su eru novog multipolarnog poretka. Velike sile ponovo grade sfere uticaja i vode bitke za energiju, retke metale, tehnologiju i logističke koridore.
Dok se najveći igrači udaljavaju jedni od drugih, Srbija se nalazi u neobičnoj poziciji.
Gotovo svi dolaze upravo ovde.
Investicije koje crtaju novu mapu
Nemačke kompanije zapošljavaju oko 80.000 ljudi u Srbiji i predstavljaju jedan od najvažnijih stubova domaće privrede. Od automobilske industrije i elektronike do mašinstva i logistike, Berlin Srbiju više ne vidi samo kao tržište, već kao deo svog industrijskog lanca.
Kineske kompanije ulažu milijarde evra u infrastrukturu, energetiku, rudarstvo i industriju. Brza pruga Beograd–Budimpešta, Smederevo, rudarski projekti i novi sporazumi vredni 953 miliona evra sa kompanijama poput Minth Group, SHAC, BMTS i Xingyu pokazuju da Kina u Srbiji vidi potencijalni tehnološki i industrijski centar za evropsko tržište.
Američko prisustvo raste. Vrednost infrastrukturnih i energetskih projekata meri se desetinama milijardi evra, dok saradnja u visokim tehnologijama dobija novu dimenziju. Projekat kompanije Archer, koji bi tokom EXPO-a trebalo da predstavi novu generaciju vazdušnog transporta, simbol je tog zaokreta.
Zemlje Zaliva donose velike razvojne projekte, a Turska kontinuirano širi prisustvo kroz infrastrukturu, proizvodnju i trgovinu.
Pojedinačno, sve su to investicije. Zajedno, one otkrivaju novu geopolitičku realnost.
Nova vrednost geografije
Globalizacija nije umanjila značaj geografije. Učinila ga je većim.
Energija teče koridorima. Roba prolazi putevima, železnicama i lukama. Kapital traži stabilnost. Podaci traže infrastrukturu.
Prostor između Dunava, Jadrana, Egeja i Crnog mora ponovo dobija težinu. Srbija se nalazi u njegovom središtu. Nije najveća. Nije ni najbogatija. Ali poseduje ono što postaje najvrednije – poziciju raskrsnice.
EXPO kao geopolitički test
Većina rasprava o EXPO-u svodi se na troškove, gradnju i broj posetilaca.
Možda su to pogrešna pitanja.
Pravo pitanje je: ko će sve doći u Beograd?
Ako se na jednom mestu okupe američki investitori, kineske kompanije, nemačka industrija, evropske institucije, zalivski fondovi, turski privrednici i predstavnici iz Afrike, Azije i Latinske Amerike, EXPO prestaje da bude samo izložba.
Postaje demonstracija novog položaja Srbije. Možda prvi put posle mnogo decenija Srbija neće biti predstavljena kao periferija nečijeg sistema, već kao mesto susreta više sistema istovremeno.
Sto za kojim će sedeti svet
Kada je pre više godina Aleksandar Vučić rekao da će u Beogradu biti sto za kojim će sedeti ceo svet, mnogi su to shvatili kao političku metaforu.
Danas ta rečenica postaje realnost.
Najveća priča EXPO-a 2027 možda neće biti arhitektura, paviljoni ili broj posetilaca.
Najveća priča biće ono što se već godinama događa daleko od reflektora.
Dok se svet ponovo deli na blokove, Srbija postaje mesto na kojem se ti blokovi susreću.
To ne potvrđuju politički govori. Potvrđuju ga investicije.
Kapital retko ide tamo gde vidi sukob. Ali veoma često ide tamo gde prepoznaje buduću raskrsnicu.
Možda će upravo EXPO 2027 biti trenutak kada će i ostatak sveta to jasno videti.
Aleksandar Čupić
Pročitajte još:
Pobednici kroje novu geopolitiku: Briselski san o sili ostaće nedosanjan
Patriotizam u Srbiji postaje moderna i ofanzivna snaga mladih
