Osamdesetogodišnji Adam Onču iz Uzdina, ceo svoj životni vek posvetio je očuvanju kulturne baštine, običaja i promovisanju kulturno – umetničkog stvaralaštva Rumuna i rumunske nacionalne zajednice širom Srbije i inostranstva.
Ončuova ljubav prema kulturi traje od najranijih školskih dana, kada je postao član folklorne sekcije Doma kulture „Doina“ iz Uzdina. Kasnije je postao i član pozorišne trupe pri Domu kulture, u kojoj je i pronašao svoj poziv, kojim se i dan danas amaterski bavi.
Uloge koje su se nizale ne mogu se nabrojati. Za njega imaju neprocenjivu vrednost, svaka na svoj način. Dok govori o svom radu u pozorištu Uzdina, suzne oči opisuju emocije.
Pri tome kaže: Ja danas ne znam ko bih bio – da nisam bio glumac!
Adam Onču je takođe zaslužan i za realizaciju brojnih velikih festivala rumunske narodne muzike i foklora u Srbiji. Učestvovao je i u organizaciji drugih kulturnih manifestacija, poput Pozorišnih dana Rumuna, gde je bio i predsednik Unije amatera.
Svoje vreme posvetio je i dobrom radu Doma kulture „Doina“. U više mandata bio je predsednik li član Upravnog odbora. Dokazao je da i bez ikakve novčane nadoknade ili interesa, čovek može da uradi velike stvari iz ljubavi. Posvetio je, ili možemo reći, darovao, svoj život kulturi.
Kao kulturni aktivista amater, radio je sa velikim rediteljima iz zemlje i inostranstva. Imena titana rumunskog pozorišta pominje sa ponosom: Horea Popesku, Lia Nikulesku, Mihai Manolesku, Adrian Titieni, Trajan Penćuk, Julijan Kopća, Emil Grama…
Zahvaljujući saradnji sa njima veliki kulturni doprinos Domu kulture „Doina“ dao je i tako što je, u par navrata, režirao nekoliko uspešnih pozorišnih komada, u trenucima kada Dom kulture nije mogao sebi da priušti profesionalnog režisera. A Adam, zbog ljubavi i strasti, nije mogao da dozvoli da Uzdin nema postavljenu predstavu.
Tako je bilo 2018. godine, kada je prihvatio da režira pozorišni komad „Čovek iz puste kuće“. Tada je imao 76. godina. Učestvovao je i u snimanju dva filma na rumunskom jeziku, „Čovek iz puste kuće“ i „Slomljena mladost“.
Gotovo je neverovatno da je Ončuova impozantna karijera počela sa samo jednom rečenicom – Ja sam druže kapetane zatvorio vrata! I za tu jednu izgovorenu rečenicu, ali i za sveukupnu pojavu na sceni, Adam Onču dobio je priznanje.
Danas se raduje što je čitava njegova porodica nastavila da se bavi pozorišnim stvaralaštvom i što je stvaralaštvo zlatne generacije rumunskog pozorišta dobilo naslednike.
