Angažman vanredne profesorke Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, pančevke Danijele Milovanović Rodić, koja se nalazi na 205. mestu takozvane „Studentske liste“, otvara pitanje odnosa akademskog rada, organizacija civilnog društva, međunarodne projektne podrške i blokaderskog političkog angažmana.
Njena profesionalna biografija pokazuje kontinuitet rada na urbanističkim, društvenim i participativnim projektima, ali i saradnju sa nizom aktera civilnog društva koji su poslednjih godina bili proaktivni u društvenim i političkim procesima u Srbiji. Upravo ta mreža saradnji, projekata i institucija predstavlja deo priče koji je javnosti zanimljiv, posebno sada kada je akademski angažman dobio direktnu političku dimenziju kroz kandidaturu među blokaderima sumnjivih sklonosti.
Projekti, fondacije i organizacije civilnog društva
Posebnu pažnju privlači projekat „U potrazi za javnim interesom: dometi urbanizma“. Milovanović Rodić, Marija Maruna i Ljubica Slavković navedene su kao urednice publikacije, dok je izdavač Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu. Prema dostupnoj dokumentaciji Arhitektonskog fakulteta, projekat je realizovan u okviru aktivnosti Centra za kulturnu dekontaminaciju, u saradnji sa Fondacijom „Hajnrih Bel“, dok je podrška obezbeđena i kroz inicijativu „Građani imaju moć“ koju je realizovala CRTA.
Ovaj podatak predstavlja dokumentovanu vezu između akademskog rada, organizacija civilnog društva i međunarodne projektne podrške sadašnjim aktuelnim političarima.
„Građani imaju moć“ i „Odbranimo Teslu“
Druga važna tačka u ovoj mreži jeste inicijativa „Građani imaju moć“, koju je CRTA realizovala uz podršku USAID-a.
U okviru te inicijative podržavane su različite organizacije i građanske grupe, među kojima je bila i inicijativa „Odbranimo Teslu“, sa kojom Milovanović Rodić sarađuje. Dokumentacija dostupna javnosti pokazuje vezu između ove građanske inicijative i programa podržanog kroz međunarodnu donatorsku strukturu. Šta je tačno plaćano i koliko? To je važan podatak za razumevanje šireg konteksta.
Legitimno je postaviti pitanje kako su se kroz godine povezivali akademski, građanski i aktivistički akteri i kako i zašto se ta mreža saradnje vremenom prelila i u direktan politički angažman. Odgovor na deo tog pitanja vidljiv je kroz činjenicu da se Danijela Milovanović Rodić nalazi na takozvanoj „Studentskoj listi“.
Sve to se otvara i šire pitanje koje prevazilazi biografiju jedne profesorke.
Akademska zajednica tradicionalno ima poseban društveni autoritet. Kada univerzitetski nastavnici ulaze u javne kampanje, građanske inicijative ili političke strukture, njihovo profesionalno zvanje neminovno postaje deo javnog konteksta njihovog angažmana. Ali i otvara pitanje bavljenja politikom na fakultetima, što je zakonom zabranjeno.
Njene profesionalne veze sa Marijom Marunom, Ljubicom Slavković i Ksenijom Radovanović dokumentovane su kroz zajedničke projekte i publikacije. Istovremeno, deo tih aktera imao je ili ima javno vidljiv angažman u građanskim i političkim inicijativama posebno stranke Radomira Lazovića ZLF. To ne znači da je svaki zajednički projekat bio politički projekat. Ali znači da postoji kontinuitet saradnje koji je relevantan za razumevanje današnjeg političkog angažmana. Posebno iz ugla finansiranja…
Gde prestaje akademija, a počinje politika?
Upravo ovde priča postaje politički zanimljiva.
Kada profesorka univerziteta postane kandidatkinja na političkoj listi, javnost ima legitimno pravo da zna kakav je bio njen prethodni društveni angažman, sa kim je sarađivala, koje je projekte realizovala i ko je te projekte podržavao.
To nije pitanje političkog opredeljenja pojedinca, već transparentnosti javnog angažmana.
Kada se ista mreža ljudi tokom godina pojavljuje u akademskim projektima, organizacijama civilnog društva, građanskim inicijativama i na kraju u direktnom političkom angažmanu, ta povezanost postaje legitimna tema javnog interesa.
Zato pitanje više nije samo ko je Danijela Milovanović Rodić kao profesorka urbanizma. Pitanje je kako je iznuđen klizavi put od akademskog rada i projekata posvećenih javnom interesu, preko mreže organizacija i aktivističkih inicijativa, do direktnog ulaska u političku arenu u kojoj se poistovećuje sa nasilnim Zlatkom Kokanovićem.
