Pravoslavni vernici u Srbiji danas obeležavaju Badnji dan kada se pale badnjaci i služe povečerja uoči najradosnijeg hrišćanskog praznika – Božića.
Na Badnji dan pravoslavci odlaze u šumu po hrastovo drvo – badnjak koje se uveče pali na kućnom ognjištu, kao simbol svetlosti i toplote koja greje i zbližava ukućane.
Pod kuće se posipa slamom da bi se dočarala pećina u Vitlejemu u kojoj se, po predanju, rodio Hrist.
Božić je porodični praznik i slavi se u kući. Smatra se da bi tog dana svi koji su tokom godine bili u svađi, trebalo da se pomire i oproste uvrede.
Božić je dan kada se slavi rođenje Isusa Hrista i, zajedno sa Uskrsom, predstavlja jedan od najvećih hrišćanskih praznika.
Pripreme za ovaj praznik počinju 40 dana pre 7. januara božićnim postom koji predstavlja pročišćenje duha i tela, a ljudi se u Srbiji pozdravljaju rečima „Hristos se rodi“, a otpozdravljaju sa „Vaistinu se rodi“.
Badnji dan je poslednji dan posta, dan kada se obavezno priprema posna večera, a prati ga i druga simbolika kod Srba, seča badnjaka, unošenje slame, bacanje oraha, pijukanje dece koju predvodi domaćica i obilaženje ukrug prostorije u kojoj se postavlja posna večera.
Na Badnji dan se služi liturgija Svetog Vasilija Velikog.
Božić po Julijanskom kalendaru, pored Srpske, slave i Ruska, Jermenska crkva, Sveta gora i jedan deo Koptske crkve.
