Danas je Evropski dan parkova, oaza mira i glavnih utočišta kada želimo da pobegnemo od užurbanog saobraćaja i svakodnevnih obaveza. Tim povodom ekipa portala Vojvodina uživo posetila je jedan od najlepših parkova u Vojvodini, Narodnu baštu u Pančevu koja pruža hlad već dva veka.
Park narodna bašta je podignut 1829. godine po nalogu prvog pančevačkog urbaniste, Mihajla Mihaljevića. Tadašnji planeri su organizovali ovaj prostor po uzoru na nemačke parkove, koji su predstavljali sintezu elemenata francuskih i engleskih parkova.
U tom perioda Narodna bašta je bila ne nekih 20 lanaca površine što danas iznosi 16 hektara, ona je vremenom smanjivana i danas se nalazi na 15 hektara. Kada je nastajala Pančevo je bilo varošica sa 20 hiljada stanovnika i park je bio na obudu grada. Danas se narodna bašta nalazi u gradskom centru, a Pančevo broji preko 100 hiljada stanovnika.
U Narodnoj bašti, kada je prvi put projektovana održavale su se igranke i školske proslave za kraj školske godine, na kojima su učestvovali mladići i devojke koji su pohađali gimnaziju, građansku, trgovačku ili Srpsku višu devojačku školu. Javna rasveta tada nije postojala, nego su krošnje drveća kraili paprini lampioni koji su osvetljavali Narodnu baštu. Lampioni su bili napravljeni od šarene hartije i u njima su se nalazile sveće. Po nekoliko šarenih lampiona visilo je na svakom drvetu i u celoj bašti bilo ih je oko stotinu.
Verovatno najprepoznatljiviji simbol Narodne bašte jeste muzički paviljon, izgrađen 1851. godine. Gradska muzička glazba osnovana je 1855. godine i imala je četrnaest članova. Svaki član je od Magistrata dobio po četiri i po lanca zemlje, ali je sastav bio u obavezi da svira svake nedelje i prilikom proslava.
Narodna bašta je bila na svom vrhuncu 1905. godine kada je posebno bila uređena za veliku poljoprivredn izložbu za koju su se tadašnji čelnici grada spremali čitave 3 godine i da je tada izložbu posetilo preko 100 hiljada posetilaca. Za te potrebe je u Narodnoj bašti izgrađeno puno drvenih velikih paviljona.
Nekada su u narodnoj bašti postojala dva terena za laun-tenis (poljski tenis), kao i zgrada Laun-tenis kluba, koji je osnovan 1908. godine.
Danas park ima preko 2000 stabala a to su 4 hrasta lužnjaka pod čijom senkom se već dva veka igraju deca. Narodna bašta broji mnogo različitih biljaka: dren, ginko biloba, mečije leske, različite vrste lipa, javora, hrastrova, to su vrste koje su se sadile u predhodno periodu, 60- tih i 70 – tih godina prošlog veka, prisutne su i “moderne biljke” kao što su indijski jorogovan i ariši.
U Narodnoj bašti mogu se svakodnevno videti roditelji sa decom, kao i najstariji sugrađani koji ovde vole da sede na klupama ili prošetaju. Ona takođe pruža i mogućnost ljubiteljim sporta i rekreacije da uživaju na trim stazi ili spravama koje su postavljene.
Narodna bašta je poslednjih godina temeljno uređena i rekonstruisana: dobila je novu ogradu, nove staze, klupe, moderna dečja igrališta, kao i objekat kafe-galerije.
Evropski dan parkova
Današnji datum, izabran je od strane Federacije nacionalnih parkova Evrope s ciljem da se skrene pažnja na značaj zelenih površina, a obeležava se od 24. maja 1909. godine kada je zvanično proglašeno devet nacionalnih parkova u Švedskoj. Evropski dan parkova u Srbiji se obeležava od 2001. godine.
Svi posetioci naših zelenih dragulja trebali bi da poštuju sva pravila boravka u parkovima, kako bismo ih sačuvali i što duže uživali u njihovim čarima.
Ovim putem portal Vojvodina uživo vam želi da ovaj značajan datum obeležite u obližnjem parku, gde ćete uživati u čarima prirode koja nas okružuje. Svako drvo, svaki cvet i svaki veseli cvrkut ptica su tu da nas svakodnevno podsećaju koliko je priroda važna za nas!
