Kada se pomene Javno-komunalno preduzeće „Zelenilo” prvo što nam se „javlja” jeste da se na sedam kilometara od centra grada, u Ulici bavaništanski put 370, nalazi RJ „Gradsko zelenilo”, koja održava preko 200 hektara javnih zelenih površina. Moderni rasadnik opremljen je sistemima za zalivanje i novom mehanizacijom, a dopunjen je novim plasteničkim objektima namenjenim proizvodnji sezonskog cveća. Ali, JKP „Zelenilo” ima i radne jedinice „Pijace” i „Groblja”. Dakle, širok je dijapazon delatnosti ove javne firme.
O aktuelnostima u njoj Pančevac je razgovarao s Danilom Bjelicom, direktorom preduzeća.
„Pančevac”: Tokom marta obično kreće ulepšavanje grada. Na čemu se trenutno radi?
Danilo Bjelica: Ovo je vreme kada se završava sadnja. Počeli smo u novembru, a zaokružićemo sve uskoro. Na teritoriji grada, što uključuje i periferna naselja, izničiće oko 3.000 sadnica. Radi se o drvorednim sadnicama jasena, javora, lipe, liriodendrona… Kada su u pitanju četinarske forme radili smo na tujama, jelama, borovima. Od aprila do sredine maja posadićemo preko 110.000 cvetnih jedinica tzv. sezonskog cveća. Biće puno begonija, petunija, muštatli. Biće svih vrsta cvetnih formi koje su trenutno na tržištu. Uz to, pojačaćemo aktivnosti na cvetnim instalacijama. Ove godine ćemo se pozabaviti parkom blizu pijace i ulaza u Ulicu Lava Tolstoja, što je izuzetno prometna i atraktivna lokacija. Smatramo da taj prostor mora da se kompletno revitalizuje u smislu hortikulturalnog uređenja. Pored toga, želimo da uredimo kružne tokove u Pančevu, a ima ih tri. To su površine koje su posebno atraktivne za hortikuluralno uređenje jer predstavljaju posebnu celinu gde se može uraditi veoma zanimljivo cvetno rešenje, naravno u skladu sa sigurnošću saobraćaja.
• Često se pominje parkovki mobilijar u centru grada. Šta ćete preduzeti u vezi s tim?
– Sve kompletno – i klupe i igrališta – pregledaćemo. I vremenske nepogode i neodgovorni pojedinci ostavljaju za sobom lošu sliku stvari; mi smo napravili ekipu koja ih pregleda, a igrališta je u Pančevu preko osamdeset, pa ih dovodimo u funkciju. Na klupe mora da može da se sedne. Što se tiče Gradskog parka, Grad vodi tu investiciju i tek ćemo dobiti poruku šta je naš deo posla u vezi s tim. Ozelenavaćemo, svakako.
• Vetrozaštitni pojasevi su takođe važni.
– Da. „Zelenilo” već godinama podiže vetrozaštitne pojaseve pored lokalnih, atarskih i regionalnih puteva. Između četiri i osam hiljada sadnica mi tu sadimo, a to je izuzetno važno za područje Južnog Banata, gde ima mnogo jakog vetra. Pogotovo zimi otežana je vožnja zbog smetova. Zato brinemo o tome.
• Ima li inovacija u preduzeću kojim rukovodite?
– Ove godine pojačana nam je garaža mehanizacije. Imamo dva nova traktora koji će doprineti kvalitetnijem i bržem uređenju svih zelenih površina. Urediti preko dvesta hektara je veoma ozbiljan posao. Ali, postižemo. Radimo i vikendom, ne postoje slobodni dani. Grad mora biti uredan.
• JKP „Zelenilo” u opisu posla ima i brigu o visokoj vegetaciji.
– Jeste, odgovorno se odnosimo prema tome. Najbolji primeri za to su crvenolisna bukva u Omoljici i jaseni kod Dolova. U okviru naših ovlašćenja – radimo. Uređaj koji se zove arbotom detektuje fiziološko stanje stabla. U urbanim uslovima zbog aerozagađenja skraćuje se životni vek svakog stabla. Sve to pratimo i u skladu sa situacijom delamo. Nijedno drvo nije posečeno bezveze i bez razloga.
• Narodna bašta je, ako pitate bilo kog Pančevca, najlepši park na svetu. Koliko ljudi i energije je potrebno da ona to bude i za sve ostale posetioce našeg grada?
– JKP „Zelenio” se veoma ozbiljno odnosi prema svim parkovima u Pančevu. Ali, Narodna bašta je centar svih društvenih događanja u prirodi u našem gradu. Kao takav, od nas iz „Zelenila” ima poseban status: postoje ekipe u dve smene, a ukupno je angažovano preko deset ljudi koji je održavaju. I nećemo zaboraviti ni one što rade u eko-paviljonu, kao ni one što je u dvadesetčetvorosatnom režimu čuvaju. Na tih petnaest hertara ima mnogo sadržaja – kako za najmlađe, tako i za sve ostale uzraste. Narodna bašta je utočište za sve.
• I Ponjavica se sve češće pominje kao utočište.
– Ponjavica je pod zaštitom države. S razlozima. Tamo smo zaustavili ribokradice, kao i sve ostale radnje koje su štetile ekosistemu. Naše čuvarske službe rade danonoćno. Paze na sve što se tiče bezbednosti tog ekorezervata. Čistimo obalu kada to ne narušava prirodni sklad. Izvršili smo i poribljavanje.
• Ljudi kada nema para vise po pijacama. Koje od njih su pod vašom ingerencijom?
– Imamo Zelenu pijacu i robnu pijacu „Aerodrom”. Pored njih tu su i satelitske – na Tesli, Kotežu, Strelištu i na Sodari. Na Zelenoj pijaci se subotom Pančevci više okupljaju nego što pazare. Veliku bitku i dalje bijemo sa trgovačkim lancima. Pokušavamo da je dobijemo plasiranjem svežih, domaćih proizvoda. Tome je teško parirati.
• U ovim teškim danima jedna od vaših radnih jedinica trpi veliki pritisak.
– Nažalost, da. Organizacija sahrana je intenzivirana, ali dobrom organizacijom i poštovanjem svih smernica kriznog štaba uspevamo da se odgovorno postavimo u datoj situaciji.
Ono što (ni)ste znali o Narodnoj bašti
Najveći i najstariji park u gradu je Narodna bašta. Omiljeno šetalište i mesto za boravak u prirodi, uređeno je u prvoj polovini devetnaestog veka u skladu sa savremenim evropskim trendovima vrtne umetnosti. Osnivač parka bio je brigadni general Mihajlo Mihaljević, tadašnji upravnik grada, koji je na obodu naselja, 1829. godine, obrazovao uređenu zelenu površinu od omanje šume, na površini od nešto manje od 16 hektara. Tada je Pančevo bio grad s oko 20.000 stanovnika.
Svoj procvat park je doživeo u vreme pripreme i održavanja „Velike zanatlijske i poljoprivredne izložbe Pančeva i okoline” 1905. godine. Za potrebe izložbe mnogo toga je urađeno na unapređenju železničkog, drumskog i rečnog saobraćaja. Međuarodnu izložbu posetilo je čak 104.080 posetilaca što je donelo lepu zaradu gradu ali i učesnicima izložbe od kojih je najviše bilo zanatlija, industrijalaca, poljoprivrednih izlagača, trgovaca… Park je u to doba bio ispunjen kulturno umetničkim dešavanjima, ali i kongresima i skupštinama učenih ljudi. Prilikom uređenja parka za izložbu došlo je do obimnije seče postojećeg drveća kako bi park dobio izgled uređene zelene površine u kojoj postoji smena slobodnih, osunčanih i senovitih površina pod zasadima.
Sedamdesetih godina prošlog veka park je doživeo preuređenje kada je njegova površina malo smanjena izgradnjom okolnih sadržaja – železnice, bolnice, ulica. Sudbinu socio-ekonomske nestabilnosti u Srbiji u poslednjoj deceniji 20. veka, podneo je i park Narodna bašta. On je bio zapušten, fontana decenijama nije bila u funkciji, a skulptura devojke u njoj polomljena, staze su bile iskrivljene i dotrajale, drveće i druge biljke bez odgovarajuće nege, smanjena je sadnja cveća i drugog rastinja. Dečije igralište postalo je neupotrebljivo, klupe mahom polomljene, rasadnik napušten i zakorovljen. Omiljeni gradski park postao je nebezbedno mesto, naročito u večernjim časovima, kada su tuda tumarali čopori pasa lutalica.
Arhitektonski konkurs za rešenje obnove parka raspisan je 2008, nakon čega se započelo s obimnim preuređenjem. Grad Pančevo je poverio ovaj posao JKP-u „Zelenilo”. Tom prilikom park je proširen na susednu površinu rasadnika – park sada ima ukupno oko 15 hektara – izgrđena je ograda s ulaznim kapijama, zamenjene su sve podzemne instalacije, izgrađene su pešačka staza, trim staza, dečija igrališta, fitnes igralište, objekti kafe-galerije i muzičkog paviljona… Obnovljen je javni toalet, postavljena su nova rasveta, klupe i mobilijar.
U parku se nalazi oko 2.000 stabala. Dominantne vrste drveća u njemu su lipe, javori, divlji kesten, mečija leska i druge. Ostaci biljnog fonda nekadašnjeg rasadnika, površine na koju je park proširen, zadržani su i uklopljeni u novo pejzažno rešenje. Primerci odraslih crnih borova, crnog oraha, običnog oraha i vrba dali su poseban pečat novonastaloj parkovskoj površini.
Park se od svog postanka menjao više puta, postoje pisani dokazi o tome, ali jedini živi svedoci jesu stari hrastovi lužnjaci u čijoj senci se već dva veka igraju ovdašnja deca. Najstarije drvo u parku se nalazi nadomak dečijeg igrališta u neposrednoj blizini kafe-galerije, i smatra se da je ostatak nekadašnje šume od koje je park nastao.
Autor intervjua: S. Trajković, Pančevac
