Poverenik Gradskog odbora Srpske napredne stranke Pančevo, Ivan Tešić, uputio je danas javna pitanja „opozicionom guruu iz Omoljice“, Vladi Ristiću: Da li je istina da je obijao trafike?
„Neka javno kaže da nije. Tada ćemo zvanično od MUP tražiti informaciju od javnog značaja za operativni kriminalistički indeks gospodina Ristića i to ćemo javno da objavimo. A tada ćemo da pričamo da li je Ristić dostojan da se u bilo čije ime i o bilo čemu obraća narodu“, naglasio je Tešić i dodao da u pozorištu postoji stara izreka „daske koje život znače“ – ali, kada na njih izađe loš glumac, publika ne dobije umetnost, već farsu. I slike, u sećanjima, brzo izblede…
Tešić istiće da je tako izgledao i poslednji nastup Vlade Ristića.
„Umesto politike, gluma. Umesto programa, čitanje papira. Umesto istine, prazne fraze. Omoljački „opozicioni guru“ imao je, kako je sam zamislio, vrhunac svoje karijere. Umesto „lidera“, građani su gledali čoveka koji mehanički čita tuđ tekst, bez stava, bez uverenja, bez sopstvene misli. Govor nije ličio na poruku čoveka iz naroda, već na unapred napisan scenario. I svima je bilo jasno ko stoji iza tog scenarija. Rukopis je prepoznatljiv, politika Marinike Tepić. Ista ona koja je sarađivala sa osuđenim narko dilerima. Ista ona autonomaška matrica, isti ton, iste fraze, iste priče koje godinama slušamo“, rekao je Tešić.
Poverenik SNS Pančevo je istakao – kada ti drugi pišu reči, onda je jasno da nemaš svoje.
„Kada ti drugi kroje politiku, onda nisi lider, već izvođač radova. Marinika i Vlada, očigledno, dugo i tesno sarađuju. Ali, ono što je publika videla, jeste da je napisano sve, osim istine. A kada već govorimo o istini, biografija koju nam Ristić prodaje kao „uspešnu“ više liči na niz političkih akrobacija nego na rezultate. Od mladalačkih kontroverzi, koje su godinama kružile po čaršiji, kada je obijao trafike, a tata preko porodičnih političkih veza, koje su mu, po pričama, otvarala vrata i brisala probleme, do funkcija koje su služile isključivo kao odskočna daska za ličnu ambiciju. Kruna te „karijere“ bila je fotelja direktora škole, pozicija koja bi trebalo da bude čast i odgovornost, a ne sredstvo za očuvanje moći. Umesto znanja i rada, pamte se pritisci, zatvorena vrata i atmosfera u kojoj je institucija služila kao lični štit, a ne kao mesto obrazovanja. I tu se vidi obrazac. Nije važno šta je dobro za ljude. Važno je šta je dobro za fotelju. Kada je shvatio da mu ni to nije dovoljno, krenuo je u novu ulogu, „lidera opozicije“. Nudio se svima, obilazio sva vrata, pokušavao da stane na čelo kolone. Jedini uslov? Da on ostane glavni. Da on ostane u centru. Da on ostane u fotelji“, rekao je Tešić.
Tešić apostrofira i da politika nije matematika sitnih kalkulacija.
„Građani Pančeva nisu publika koja će tapšati na svaku izrecitovanu reč. Ljudi traže rad, rezultate i iskrenost, ne glumu, ne spinove i ne tuđe tekstove. Jer, politika nije pozorište. A ko je pretvori u ličnu predstavu, završi bez aplauza. I kada se svetla ugase, a bina ostane prazna, ostaje samo jedno pitanje: Da li je iko zaista verovao u tu ulogu, osim samog glumca?“, zaključio je pitanjem Tešić.
