Upravo sam informisan da je sudija Višeg suda u Beogradu Marijana Nikolić Milosavljević odlučila da meni i mom portalu ePančevo, po tužbi opozicionog političkog aktiviste i propagandiste Nenada Živkovića iz Pančeva, presudi na lepe oči.
Saznao sam to iz teksta „Kraj suđenja zbog prljave kampanje protiv novinara Živkovića: Od e-Pančeva traži 500.000 dinara odštete“, koji je danas objavio portal „Cenzolovka“, u vlasništvu Fondacije „Slavko Ćuruvija“.
„Na današnjem ročištu u Višem sudu u Beogradu tuženi se nisu pojavili, niti su opravdali svoj izostanak. Sutkinja Marijana Nikolić Milosavljević odlučila je da suočenje stranaka, zakazano za danas, više ne zakazuje i zaključila je glavnu raspravu. Presuda bi trebalo da se donese u roku od mesec dana“, objavila je „Cenzolovka“ uz nasmejanu fotografiju Živkovića i njegovog advokata, koji se pobednički rukuju pred sudnicom.
I onda kreće pir…samozadovoljavanje, kakvo se može naći samo na ovakvim portalima. Zašto samozadovoljavanje? Zato što se „igraju“ sami sa sobom… Ovo je vrhunska sramota „reformisanog“ pravosuđa u sprezi sa sada demistifikovanim „nezavisnim“ novinarima i medijima.
Jer, dok saznajem ovo što Vam prenosim, ležim u krevetu pod intenzivnim bolovima u lumbalnom i vratnom delu kičme, sa ograničenim mogućnostima kretanja. Dokumentacija o mom zdravstvenom stanju i dvonedeljnom bolovanju uredno je juče dostavljena Višem sudu u Beogradu.
Pitam javno i otvoreno, pod kojim okolnostima sudija Višeg suda u Beogradu, u privatnoj parnici jednog lica protiv drugog, bez suočenja stranaka, bez da jednoj od stranaka vidi oči ili da je sasluša, bez da proveri da sudske službe nisu možda zakazale i propustile da dostave urednu zdravstvenu dokumentaciju – ekspresno donese odluku „Sad je dosta!“?
Koliko to zrnaca u peščanom satu treba da isteče pa da sudija kaže „vaše vreme je isteklo, nemate prava da se branite, vaš je problem što ste bolesni“, bez osećaja da se ogrešila o ikoga? Hoće li je peći savest zbog odluke koja može da implicira zatvaranje jednog registrovanog javnog glasila?
A, ako to što je navela „Cenzolovka“, možda, nije istina?
Potpisnici teksta na portalu „Cenzolovka“, Živkovićevoj saradnici Ivani Predić, koja u naslovu teksta naglašava materijalni motiv, sagovornici su uvređeni Živković i njegov advokat Veljko Milić, a potpora im je istraživanje „Sloboda izražavanja pred sudom“ Slavko Ćuruvija fondacije (SĆF) i Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS). Opet ono sami sa sobom…
Nema moje izjave, nema izjave mog advokata. Niko nas nije ni pozvao da pita imamo li šta da kažemo na zadatu temu. A i zašto bi kada smo mi u njihovim očima unapred osuđeni. Sve ostalo je tehnikalija, jer „reformisani“ zakazati neće…Pobeda je njihova!
I za to postoji razlog. Od kada je Živković podneo tužbe protiv mene i mog portala, niti je moj advokat, niti sam se ja u javnosti o tome oglašavao – jer je postupak u toku. Govorićemo kada se završi. Za razliku od naše, u „nezavisnim“ medijima subjektivno naznačene ozloglašene strane, oni se raspadoše od pisanja i naricanja nad nedužnim žrtvama iz redova opozicionog aktivizma.
A u tom pisaniju, naširokom oplakivanju samih sebe i ukazivanju na „novinarska zverstva“ Aleksandra Čupića, uspeli su školski da prekrše nekoliko zakona, zbog čega sam podneo više krivičnih prijava i privatnih tužbi. O tome neću pisati, to ću na sudu dokazivati.
Da bude jasnije koliko sam kriv, pre nekoliko dana, Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je presudu Višeg suda u Beogradu kojom sam, kao novinar i glavni i odgovorni urednik, oglašen krivim, jer sam sa jasnom naznakom izvora na nekoliko mesta i bez izmenjenog čak i jednog zareza, preneo tuđ tekst u kojem se implicira neprijavljena imovina jednog od visokih funkcionera Demokratske stranke. Autor teksta i medij čiji je tekst u originalu nisu ni tuženi.
Odmah sam funkcioneru DS uplatio dosuđenih 50.000 dinara, deseti deo od traženog za pretpljenu bol i štetu nanetu njegovom vaskolikom ugledu. A i ako nema taj stan u Londonu, ovo nek mu bude za početak, da mu se posreći.
A pre par godina, Viši sud u Pančevu, posle dve osuđujuće presude Osnovnog suda u Vršcu, oslobodio je tuženu, visoku funkcionerku Demokratske stranke, koja me je javno nazvala „najvećim novinarskim šljamom u južnom Banatu“ i time izazvala reakciju javnosti. NDNV ju je naprasno napravio novinarkom, pa je sud mirne duše u obrazloženju naveo da je reč o „kolegijalnoj kritici“ i da to što je napisala nije pogrdno. Naravno, meni je naloženo da platim sudske troškove.
I da ne zaboravim, pre pet godina, dok sam bio na novinarskom zadatku, simpatizer opozicije je na mene namerno naleteo kamionetom, što je i priznao u tužilačkoj istrazi. Na moju sreću, nije me ubio ili izlomio. Ali je kažnjen. Novčano. Humanitarno. Oportunitet.
Aleksandar Čupić, novinar zloglasni, svojeručno
