Međunarodni dan sećanja na Rome stradale u Drugom svetskom ratu obeležen je polaganjem venaca na Memorijalnom kompleksu „Stratište“, a svečana ceremonija je počela minutom ćutnja.
Tigran Kiš, predsednik Skupštine Grada Pančeva položio je venac, odajući poštu svim stradalim pripadnicima romske zajednice.
„Okupili smo se da obeležimo 16. decembar, Međunarodni dan sećanja na stradanje Roma u Drugom svetskom ratu. Na ovaj datum 1942. godine Hajnrih Himler je izdao izvršnu naredbu o deportaciji i likvidaciji svih Roma na teritoriji trećeg Rajha. Nažalost, rat u Srbiji je počeo i ranije, 6. aprila 1941. Svi znamo da je tada na desetine tona bombi palo na prestonicu Srbije. Ubijeno je preko 2.500 nedužnih ljudi, a u nekim gradovima bivših republika je na nemačke tenkove padalo cveće. Već 13. aprila, izašli su spiskovi Roma, Jevreja i Srba koji su lišeni svih građanskih prava i sloboda. Devet dana kasnije u Pančevu se dogodilo prvo masovno streljanje na teritoriji okupirane zemlje, trideset šestoro Pančevki i Pančevaca je streljano ili obešeno na Starom pravoslavnom groblju. Film o tome je snimljen kamerom nemačkog vojnika i danas predstavlja jedno od najstrašnijih svedočenja o Drugom svetskom ratu. Već u junu formirani su logori u Beogradu, Pančevu i celom Južnom Banatu, a masovne likvidacije organizovane su na jesen 1941. godine na ovom mestu, na Stratištu. Kao što su precizno znali koga treba likvidirati i pre same okupacije, tako su zločinci znali i kakav su zločin ovde počinili, te su u leto 1944. godine mesecima uništavali materijalne i pisane tragove o svedočenju koliko je ljudi ovde ubijeno, istoričari kažu, između deset i 12 hiljada“, rekao je Kiš prisutnima.
Svečanu ceremoniju polaganjem venaca, povodom obeležavaa Međunarodniog dan sećanja na Rome stradale u Drugom svetskom ratu, je predvodio Nemanja Starović, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Vence su položili i predsednik Odbora Vlade Republike Srbije za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova kao i delegacija Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine na čelu sa predsednikom Daliborom Nakićem i predstavnici Muzeja žrtava genocida, Memorijalnog centra „Staro sajmište“ i Jevrejske opštine Pančeva.
„S pravom se kaže da narodi koji ne poznaju svoju prošlost ne razumeju vreme u kome danas žive. Isto tako, narodi koji se ne sećaju i ne poštuju istoriju rizikuju da se ona ponovi. Mi nismo ni takav narod, a ni takav grad, Pančevo pamti, Pančevo se seća. Pančevo je grad u kome danas živi 25 nacionalnih zajednica, koji se vekovima poštuju, uvažavaju i vole, a temelj tog bogatstva različitosti čini romska nacionalna zajednica. Grad Pančevo je uvek pomagao, sada pomaže i pomagaće ubuduće sve one koji neguju istoriju sećanja. Svima onima koji su ovde ubijeni i svima onima koji su pali za našu današnju slobodu večno hvala i slava im“, poručio je Tigran Kiš.
Prisutnima se obratio i Nemanja Starović ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i predsednik Odbora Vlade Republike Srbije za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije.
„Uvažene dame i gospodo, okupili smo se danas na ovom stradalnom mestu, kako bismo se prisetili jednog od najtužnijih poglavlja iz vremena okupacije u Drugom svetskom ratu. Nemilosrdna sila rušila je tada svaki pojam ljudskosti, samilosti i pravde. To je bilo vreme kada je genocidna politika nacističkog režima pokazala svoje lice i ovde, u Jabuci. Srbi, Jevreji i Romi kao progonjene grupe od okupatorskog režima, i ovde su ispisali još jednu stranicu zajedničke, mučeničke, istorije. Malo je poznata činjenica da je progon Roma od strane nadžista počeo još i pre rata. Romske zajednice u Nemačkoj suočile su se sa programima prisilne sterilizacije, a do kasnih tridesetih godina dvadesetog veka mnogi od njih su bili zatvoreni u logorima i isključeni iz javnog života. Situacija se, naravno, dodatno pogoršala kako je počeo Hitlerov prodor na istok. Romi su masovno deportovani u koncentracione logore, gde su bili podvrgnuti prinudnom radu, nehumanim eksperimentima i masovnim pogubljenjima. U decembru 1942. godine, Hajnrih Himler je izdao naređenje da se deportuju svi Romi iz velikog Nemačkog Rajha. Sa druge strane, kod nas na Balkanu, što kroz naredbe okupacionih vlasti u Srbiji, što kroz delovanje monstruozne nacističke Nezavisne Države Hrvatske, Romi su masovno stradali u Porajmosu. Na ovom mestu je od oktobra 1941. godine pa sve do jeseni 1944. godine kada je specijalna grupa „Zonder komanda 150“ uništavala tragove zločina okupatora, streljano je i sahranjeno između 10.000 i 12.000 žrtva iz topovskih šupa sa sajmišta, iz Banjice i drugih logora. Prema podacima iz elaborata anketne komisije za utvrđivanje zločina okupatora u Banatu, saznaje se da su ovde, pored Jevreja i Roma iz navedenih logora, smrt našli i brojni Srbi. Posebno iz Šumadije i zapadne Srbije. Šta se ovde zapravo događalo, saznajemo iz iskaza Miloša Sejna, Roma po narodnosti, koji je zabeležen posle rata. On je ispričao kako je grupa od oko 35 Roma dobila jednog dana nalog da se javi policiji u Pančevu. Tu su ih utovarili u kamin, odvezli na Jabučki put ka, takozvane, Marinkove Bare. Tamo im je šef policije, Rudolf Kremling, naredio da kopaju rake. Kada su završili oko 10 časova pre podne, videli su kako drumom dolazi kamion. Neke Rome su udaljili, a neke zadržali, kako bi, nakon streljanja zakopavali te rake. Sejna dalje kaže: „Videli smo kako iz kamiona vode razne ljude, među kojima je bilo Srba, Jevreja i Cigana. Ovo znam, jer sam Srbe po nošnji poznao, Jevreje po oznaci, traci. A među Ciganima sam poznavao dosta njih iz Srbije. Nemci su iz kamiona dovodili po 20 lica, stavljali ih ispred rake i to licem prema raci, gde im je na leđima nemčaki oficir obeležavao krug, u koji su posle pucali vojnici. Da žrtve ovih masovnih pogubljenja nisu zaboravljene, svedoči i podizanje skromnog spomen-obeležja, drvene piramide, već 1945. godine. Spomenik žrtvama fašističkog terora iz Drugog svetskog rata na „Stratištu“ kod Pančeva, podignut je 1981. godine. Danas, kada gradimo dostojnu kulturu sećanja na žrtve iz prošlih ratova, napominjem da će naše ministarstvo, kao i Vlada Republike Srbije, učiniti sve da ova masovno gubilište i stradanje Roma, nikada ne bude zaboravljeno. Naša je obaveza i dužnost da obezvedimo i to, da se njihove muke i patnje nikada ne zaborave“, rekao je ministar Starović.
Vence su položili i mnogobrojni gosti Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, Neždet Mustafa zamenik Ministra za odnose među zajednicama u Vladi Republike Severne Makedonije, predstavnici Sabora Republike Hrvatske i Međunarodne Romske unije Republike Severne Makedonije.
