Koordinator za romska pitanja u Gradu Pančevu, Filip Hasković, koji se trenutno nalazi u Briselu na važnoj sesiji u organizaciji Saveta Evrope, Ternipe mreže i ERGO, oštro je osudio napade blokadera na Natašu Tasić Knežević.
„Ovih dana svedočimo koliko daleko može da ode mržnja blokadera kada se usmeri na pojedinca. U ovom slučaju – na jednu ženu, umetnicu, Romkinju, slobodnu i osobu, Natašu Tasić Knežević. Svako nasilje, bilo fizičko, verbalno ili simboličko, duboko je neprihvatljivo. Ono govori više o onima koji mrze, nego o onome koga napadaju. Nataša je pre svega veliki umetnik i čovek, a pokušaji da se njeno ime uprlja samo otkrivaju nemoć i slabost onih koji to rade. Ja se snažno protivim svakom obliku nasilja i ponižavanja. Danas je meta Nataša, sutra to može biti bilo ko od nas. Zato je važno da kao društvo kažemo jasno i glasno – mržnji nema mesta među nama. Nataša, nisi sama“ poručio je Hasković.
„Ljudi smo, od krvi i mesa. Puni strahova, ljubavi, čežnje i nade. Ali često i zavisti. Ne razumem zašto je tako. Umesto ljubavi, biramo bes. Umesto saosećanja, mržnju. Nekad sam verovala da su to posledice istorije – pet vekova ropstva. Onda se setim: ako tako gledamo, šta bi tek Romi trebalo da kažu?
Često ne čuju naš glas. Pogotovo ne glas žene. Mi smo između čekića i nakovnja – između zajednice i društva. Udarci stižu sa svih strana, a najviše bole oni koje sami sebi zadajemo.
U digitalnom svetu konačno imamo prostor. To je dobro – dok ga sami biramo i oblikujemo. Ali isti taj prostor se koristi i za stereotipe. Kao da svi imaju pravo da se istresu na Romima. Setimo se slučaja kada su mladići verbalno napali romsko dete, a mediji to propratili kao senzaciju. Zašto? Zar bi bilo isto da je pisalo: „Srpski mladići sukobili se sa detetom“? Kome je važna nacionalnost? Posle vekova ropstva i migracija, identitet se menja – ali Srbija ostaje. Svi smo njeni građani. Ravnopravni na papiru. U stvarnosti – još uvek ne“, reči su Nataše Tasić Knežević, na koje želimo da vas podsetimo.
