Društvene mreže gore od panike opozicionih stratega i šačice studenata blokadera – hitno okupljanje ispred suda u Novom Sadu! Hitni pozivi, privatne grupe, Instagram – sve sa ciljem da se organizuje nova blokada suda u Novom Sadu. Argument? Navodno “odbrana pravde”. A istina? Pokušaj nasilnog preuzimanja institucija kroz emocionalnu manipulaciju i aktivistički teror nad građanima, koji nakon više meseci terora samo žele da se vrate normalnom životu i rade u miru.
Tokom poslednjih nedelja politička scena Srbije suočava se sa talasom veštački izazvanih tenzija, opozicija i deo studentskih aktivista (studenti blokaderi) pribegavaju metodama koje neodoljivo podsećaju na najcrnje stranice evropske istorije. Jer ako je neko nekada precizno definisao kako se emocijom manipuliše da bi se istina ugušila – to su bili nacistički ministri propagande. I danas, gledamo kako se isti obrasci preslikavaju na društvenim mrežama u Srbiji.
Upravo ta ekskluzivnost, to pravo da se samo njihove emocije priznaju kao validne, a svi drugi proglašavaju “službenim režimom”, podseća na retoriku nacističke propagande. Gebels je znao da emocija nadilazi činjenicu – pa je zato stvarao slike, mitove, neprijatelje. I opozicija danas to isto radi: ko ne misli kao oni, taj je neprijatelj – Ko ne skače, taj je Ćaci! Ko ne izađe na ulicu – izdajnik. Ko poštuje institucije – saučesnik. Kao što je Gebels stvarao novu Nemačku po meri Hitlerove partije, tako danas neki žele “novu Srbiju” po meri svojih internih glasanja na plenumima i Zborovima i signala sa društvenih mreža.
Opozicija, koja je poslednjih meseci svela političko delovanje na blokade, vređanje i fizičke napade na institucije, sada pokušava da napravi novi korak: da preuzme ulogu sudije.
Učestali pozivi na blokade sudova, kao što je onaj današnji u Novom Sadu, ukazuju da opozicioni lideri ne žele više samo da utiču na pravosuđe – već da ga potpuno suspenduju. Upravo po uzoru na Jozefa Gebelsa, koji je tvrdio da „sto puta ponovljena laž postaje istina“, opozicioni akteri nastoje da kroz hiperprodukciju emocionalno obojenih poruka na mrežama – i mimo svakog racionalnog okvira – predstave svoj politički neuspeh kao moralnu pobedu.
Najnoviji pozivi na okupljanja dolaze uprkos jasnom padu podrške u narodu. Skup u Zaječaru, kao i današnji pokušaj okupljanja u Beogradu, jasno su pokazali da je energija „Pumpaj“ kampanje – ispumpana. Građani ne žele da učestvuju u još jednoj pokušanoj „obojenoj revoluciji“ u Evropi.
A istorija nas uči da svaki put kada nasilna politika, ona koja blokadama institucija, života, obrazovanja, agresijom prema građanima koji drugačije misle pokuša da uzme pravdu u svoje ruke, završi u totalitarizmu. Povezivanjem emocija sa selektivnim činjenicama, opozicija i studenti blokaderi stvaraju propagandni narativ u kojem su svi koji im se suprotstave „režimski ljudi“, dok su oni, i kada napadaju sudove, škole, fakultete, građane na ulici i policiju – samo „nepravedno tretirani građani“. Takva logika je opasna i čisto gebelsovska.
Izlaskom iz senke, i traženjem izbora studenti blokaderi samo su priznali da sve što su radili od 3. novembra je zapravo bilo u funkciji smene legalno izabrane vlasti u Srbiji.
Podsetimo: isti ti studenti blokaderi jajima i kamenicama su gađali građane Niša samo zato što imaju drugačije političke stavove; napali su stariju gospođu na tokom trajanja jedne od njihovih blokada, jer je htela dapređe Futošku ulicu; nasilno i zverski su nasrnuli na dekana Patrika Drida koji je samo hteo da ode na svoje radno mesto, dislocirajući mu koleno; nedeljama zabranjuju drugim političkim partijama da se okupljaju na javnim mestima, agresivno napadajući akstiviste Srpske napredne stranke, samo zato što im se politički i moralni stavovi ne poklapaju… ta opozicija i manjina studenata, poznata kao studenti blokaderi mesecima blokiraju saobraćajnice širom zemlje, ometajući radnike, studente i penzionere da dođu do svojih destinacija. Slučajevi gađanja policajaca jajima i brašnom, maltretiranje službenih lica, kao i organizovani upadi u škole, gađanje direktora gimnazije i pokušaji obustave nastave predstavljaju direktan napad na osnovne slobode drugih građana – pod izgovorom borbe za sopstvenu.
Ispumpana podrška i sve očigledniji nedostatak ideja i kadrova, izgleda, guraju opoziciju i studente blokadere u poslednji pokušaj – da haosom povrati nešto što je voljom naroda već izgubljeno. Međutim, i građani, i institucije, i istorija – pamte. A oni koji pokušavaju da budu i sudija, i izvršitelj, i politički mesija, moraju da znaju: Srbija je svojom nezavisnom politikom više puta rekla NE! I reći će ponovo.
Opozicioni lideri, mahom okupljeni oko istih aktera već godinama, pokušavaju sada preko studenata blokadera da kroz emociju i manipulaciju probude onu vrstu podrške koju su možda, na samom početku protesta i imali – ali koja je danas, u svetlu stvarnosti, potpuno ispumpana.
Studenti blokaderi koji su nekada, na samom početku možda i nosili nešto autentičnog bunta, zbog čega su i sva četiri originalna zahteva ispunjena, danas, ne mare za zahteve, ne mare za prvobitne ideje, danas žele da oni odlučuju, da preuzmu sudsku vlast! Danas je sve manje i manje građana koji dolivaju gorivo u njihov „Pumpaj“ rezervoar.
Narod više ne želi da bude pumpan emocijama, strahom i lažnim moralizmom. Želi stabilnost, odgovornost i pravdu – ali onu stvarnu, a ne onu koju opozicija kroji uz blokade, bačena jaja, kamenice, emotivne parole i vrhunski odrađene kampanje na kojima bi im i Gebels pozavideo.
