Ljubitelji književnosti u Kovačici imali su priliku da provedu veče u razgovoru sa Jelenom Tinskom, autorkom koja je svoj bogati životni i umetnički put pretočila u brojne knjige. U Opštinskoj biblioteci predstavljena je njena knjiga „Devojke iz boljih kuća“, koja nosi podnaslov „Romansirana biografija jednog prijateljstva“, prenosi RTV Kovačica.
U središtu dela nalaze se Jelena Tinska i njena dugogodišnja prijateljica, slikarka Ljiljana Drezga. Njihovo prijateljstvo traje decenijama, a kroz njihove životne priče autorka govori o odrastanju, baletu, glumi, porodici i različitim izazovima, dok knjiga istovremeno predstavlja i svojevrsno putovanje kroz Beograd koga više nema.
– Ta knjiga je nastala u životu i onda je bilo lako taj deo života staviti na hartiju. Ja pišem ono što mi se dešava. Moja najbolja drugarica Ljilja Drezga i ja upoznale smo se kada je ona imala 17, a ja 13 godina i ceo život smo zajedno. Kada smo imali veliku promociju u Domu Jevrema Grujića u Beogradu, vlasnik te kuće Lazar Šećerović rekao je da je ovo „enciklopedija Beograda koga više nema“.
Nas dve smo dale naslov knjizi, a „bolja kuća“ je ona kuća koja ostavlja trag u generacijama, gde se u nedelju ruča u porodici i poštuje svaki rođendan – istakla je Jelena Tinska, podelivši i emotivna sećanja na dadilju Anu Bireš iz Slovačke koja ju je odgajila i zbog koje je izuzetno vezana za Slovake.
Posebnu vrednost knjizi, koju je objavila izdavačka kuća „Narodno delo“, daju fotografije, pisma i dokumenti koji dodatno približavaju svedočanstvo o vremenu od kraja osamdesetih, preko teških devedesetih, pa sve do dvehiljaditih godina.
– Kada sam pročitao rukopis, shvatio sam da je to istorija jednog nemalog perioda našeg života. Njihovi životi su javni i isprepletani sa ličnostima iz našeg javnog, političkog, kulturnog i umetničkog života. Jelena je i istoričar umetnosti, pa je knjigu prožela masom svojih uvida. Najveća vrednost je njena nepristrasnost prema svemu što smo proživeli, jer su ona i Drezga imale prijatelje iz svih slojeva društva, od političara i bezbednjaka do umetnika – zaključio je urednik izdavačke kuće Vojislav Nestorović.
