Film „Pucnji u Marseju” prikazuje se još tri dana u Dvorani Kulturnog centra Pančeva – 15, 16. i 17. oktobra. Projekcije počinju u 19 časova, a cena karte je 250 dinara.
Film Pucnji u Marseju je sudska drama koja baca novo svetlo na tragičan i jedan od najznačajnijih događaja u srpskoj i jugoslovenskoj istoriji koji se odigrao 9. oktobra 1934. godine – ubistvo kralja Jugoslavije Aleksandra u Marseju, na prijateljskom francuskom tlu.
Tema filma je ono što se desilo nakon atentata – hapšenje i suđenje trojici terorista, pripadnicima ustaškog pokreta, saučesnicima Vlade Georgijeva Černozemskog, pripadnika bugarske VMRO i glavnog atentatora na kralja Jugoslavije Aleksandra i ministra spoljnih poslova Francuske Luja Bartua.
Od samog suđenja očekivalo se mnogo, a prvenstveno da se otkrije ko je zapravo stajao iza ubistva, ko je naručilac. Trojica terorista – Zvonimir Pospišil, Mijo Kralj i Ivan Rajić optuženi su za saučesništvo u atentatu. Ipak, promene koje se u periodu između atentata i početka suđenja dešavaju u Evropi, unose nespokoj i bojazan od mogućnosti da će ubice biti oslobođene, jer je pozadina celog procesa tajnovita i dirigovana od samog vrha kako francuske, tako i nove jugoslovenske vlasti.
Scenario je zasnovan na transkriptima sa suđenja u Eks an Provansu, koje je započeto 1935. godine, izveštajima sudskog izveštača Stanislava Vinavera i arhivskim materijalima o ovom događaju. Kombinacija različitih izvora, potreba da se materijali dramaturški uklope u slagalicu igranog filma, donela je neuobičajenu filmsku strukturu, ali i nesvakidašnje stilsko opredeljenje.
Kroz rekonstrukciju i dramatizaciju pravog procesa, ali i kroz ono što je izostavljeno tokom suđenja, ispričana je sudska drama najbliža istini o samom suđenju i epilogu po evropski mir.
Ova filmska priča otvara čitav niz pitanja o društveno-političkim događajima u tom turbulentnom istorijskom periodu, među kojima su: Da li je, zapravo, Drugi svetski rat počeo u Marseju 9. oktobra 1934. godine pucnjima na kralja Aleksandra i ministra Bartua? Da li bi Evropa i svet bili drugačiji da je sprečen atentat za koji su svi znali da se sprema?
Pored igrane rekonstrukcije onoga što se zaista odigralo na suđenju i odabrane arhivske građe, donosi, kao dramaturški važan element, pseudodokumentarne delove u kojima akteri događaja iz 1934. godine, govoreći direktno u kameru, objašnjavaju atmosferu tog vremena, kontekst i saznanja do kojih su naknadno došli.
„Ova nesvakidašnja struktura filma otvorila je brojne mogućnosti da što detaljnije prikažemo šta se zaista dogodilo tog sudbonosnog dana i kasnije tokom istrage“, rekao je reditelj Gordan Matić.
Film je snimljen u rekordnom roku, a snimanju je prethodilo skoro pet godina istraživačkog rada po arhivima Francuske, Austrije, Rusije i Srbije.
Svetska premijera filma Pucnji u Marseju bila je 5. avgusta, u okviru glavnog programa Filmskog festivala u Herceg Novom, a nakon toga je prikazan na Sarajevo film festivalu i Filmskim susretima u Nišu. Na sva tri festivala publika je izuzetno primila film. U srpskim bioskopima film počeo je da se prikazuje 9. oktobra, na godišnjicu atentata.
