Domaća emotivna komedija „Sportsko srce“ na programu je u Dvorani 14. i 15. aprila, u 20.00. Režiju potpisuje Milan Karadžić a uloge tumače Mima Karadžić, Nina Nešković, Nela Mihajlović, Aleksandar Đurica, Nikola Šurbanović i Nataša Ninković.
„Sportsko srce” je topla komedija o sudaru dva nespojiva sveta, koji se dešava kada mlada Maja odluči da spoji svog verenika, sofisticiranog Beograđanina Pavla, sa svojim ocem Macurom, harizmatičnim vlasnikom zemunske pečenjare. Dok Maja pokušava da „ugladi” oca za sudbonosni porodični ručak, a Pavle balansira između ljubavi i uticaja svoje dominantne majke, na površinu izbijaju generacijski jaz i duboko ukorenjene predrasude. Kroz niz komičnih nesporazuma, ova priča nas podseća da su iskrenost i prihvatanje jedini put ka zajedničkoj budućnosti, ma koliko različiti bili naši koreni.
U Dvorani, 17. i 18. aprila u 18.00, na bioskopskom repertoaru je animirana porodična komedija „Finkove avanture 2“.
Kada Finik postane vidljiv zbog drevne magije, lovac na čudovišta kreće da ga uhvati. Razdvojen od Kristine, on kreće u smelu potragu da pronađe Goldfina, jedinog koji može da pomogne. Kristin shvata da je on u opasnosti i zajedno moraju da spasu Fince.
Istih dana, 17. i 18. aprila u 20.00 u Dvorani na programu je i biografska komedija „Ostrvo Amrum“. Režiju potpisuje Fatih Akin, a uloge tumače Jasper Billerbeck, Kian Köppke, Laura Tonke, Diane Kruger, Lisa Hagmeister, Detlev Buck, Matthias Schweighöfer, Lars Jessen.
Ostrvo Amrum, proleće 1945. U poslednjim danima rata, dvanaestogodišnji Naning prkosi opasnom moru loveći foke, ide na pecanje noću i radi na obližnjoj farmi kako bi pomogao majci da prehrani porodicu. Uprkos teškoćama, život na prelepom, vetrovitom ostrvu čini se kao rajski. Ali kada konačno dođe mir, otkriva se dublja pretnja: neprijatelj je mnogo bliži nego što je zamišljao.
Ulaznica za sve bioskopske projekcije košta 400 rsd.
U okviru muzičkog programa Kulturnog centra Pančeva, na Sceni 16. aprila u 19.00 na repertoaru je koncert „U starom stilu”. Nastupaju Mina Mendelson (violina) i Bojana Dimković (klavir). Na programu su dela Petra Stojanovića, Jovana Bandura i Vasilija Mokranjca, a ulaz je slobodan.
Projekat „U starom stilu” zamišljen je kao celovečernji koncert violinistkinje Mine Mendelson i klaviristkinje Bojane Dimković Šumanjski, na kome će biti izvedene kompozicije za violinu i klavir naših poznatih domaćih kompozitora starije generacije: Petra Stojanovića („Svita u starom stilu”), Vasilija Mokranjca („Sonata za violinu i klavir”) i Jovana Bandura („Svita za violinu i klavir”). Naziv projekta inspirisan je kompozicijom Petra Stojanovića, a i ceo program koncerta obeležiće kompozicije naših „starijih” kompozitora. Ono što je posebno interesantno jeste to što će premijerno biti integralno izvedena „Svita” Jovana Bandura. Nažalost, Bandur je nepravedno zapostavljen kod nas i njegove kompozicije se gotovo i ne izvode. S obzirom na to da je Jovan Bandur pradeda stric Mine Mendelson, njoj će predstavljati posebno zadovoljstvo i veliku čast da ovo interesantno delo predstavi domaćoj publici.
U okviru programa za decu i Pozorišnog matinea „Priprema, pozorište, sad!“, u subotu, 18. aprila u 12.00, na programu je pozorišna predstava „Mačak u čizmama“, pozorišta „Sanjalište” iz Beograda.
Režiju potpisuje Nikola Marković (po tekstu Saše Madića), a u predstavi igraju Katarina Živković, Aleksa Raičević, Nikola Marković i Jelena Kovač.
Ovo je klasična bajka ispričana na savremen i duhovit način. Ko je dobio najbolje nasledstvo? Da li će mačak nadmudriti uobraženog „plavog zeca” i moćnu vešticu? Hoće li Lesandro postati princ i upoznati princezu Klementinu? Odgovori na ova pitanja čekaju vas u predstavi punoj humora, muzike i igre. Predstava je edukativna i zabavna, s originalnim songovima, koreografijom, živopisnom scenografijom i maštovitim kostimima.
Ulaznica: 400 rsd (na dan igranja 500 rsd)
U Foajeu, 14. aprila u 19.00 u okviru programa Književni kafe, biće predstavljena knjiga „Razgovori kod ’Zlatnog Papagaja’” Olge Kepčije. U programu učestvuju Olga Kepčija, Zdenko Kolar i Jasmina Topić.
Knjiga „Razgovori kod ’Zlatnog papagaja’” autorke Olge Kepčije je autentično i višeslojno svedočanstvo o jugoslovenskom muzičkom „novom talasu”, kroz 50 ekskluzivnih intervjua s ključnim akterima tog vremena. Sagovornici su muzičari, novinari, umetnici koji su stvarali pre, za vreme i posle novog talasa. Oni koji su ga stvarali, koje je stvorio i koji su nošeni novim talasom stvarali narednih decenija.
Zahvaljujući Olginim sagovornicima, među kojima su Srđan Gile Gojković, Zdenko Kolar, Max Juričić, Srđan Sacher, Boris Leiner, Bora Đorđević, Dr Nele Karajlić i brojni drugi stvaraoci, imaćete priliku da se nekih događaja podsetite, ali i da saznate dosad „skrivane tajne” i neispričane priče.
U Foajeu, 17. aprila, u 19.00 na repertoaru je program „Veče sa Vanjom Bulićem“ i razgovor o romanima „Madonin soko”, „Sinajski testament” i „Oko otoka”. S autorom razgovara Mona Cukić.
Šta spaja Bogorodicu sokoličku i skladištenje nuklearnog otpada? Na obali jezera Rovni, gde je potopljena Crkva Valjevska Gračanica, voda je izbacila leš nepoznate devojke u ronilačkom odelu, ubijene harpunom. Nekoliko dana kasnije, u Beogradu je ubijen naučnik čija je specijalnost bila nuklearni otpad. U traganju za identitetom ubijene devojke i motivima ubistva naučnika, novinar Novak Ivanović shvata da je istraga oba ubistva pod velom tajne. Tragovi zločina vode do Manastira Sokolica na Kosovu i Metohiji i do jednog noćnog kluba u Beogradu.
Po povratku s Kosova i Metohije, Novaka pretuku na ulici, a ubrzo biva ubijena i devojka iz noćnog kluba koja mu je saopštila značajne informacije o dvojici tajkuna, na gotovo neobjašnjiv način umešanih u oba ubistva. Pokušavajući da reši enigmu povezanosti manastira i skladištenja nuklearnog otpada, Novak otkriva vezu savetnika američke ambasade na Kosovu i ubijene devojke na jezeru Rovni. Tada priča dobija neočekivani obrt: u Manastiru Sokolica nalazi se skulptura Bogorodice sokoličke, jedno od najvrednijih kulturnih dobara iz vizantijskog doba, koju želi da u svoj privatni muzej preseli američki milijarder.
Istraživanje skladištenja nuklearnog otpada vodi Novaka do podzemnog grada ispod Zvornika, koji je gradio kralj Aleksandar Karađorđević. Po izlasku iz podzemnog grada, Novaka stižu nove nevolje, a značajnu ulogu u obračunu s ubicama i njihovim nalogodavcima ima soko kog je gajila i dresirala devojka ubijena u jezeru Rovni.
Vanja Bulić (1947) radni vek je proveo kao novinar u pisanim i elektronskim medijima. Za televiziju je uradio više od 4.000 emisija različitih žanrova, a pisao je za gotovo sve prestižne listove nekadašnje Jugoslavije. Bio je glavni urednik časopisa ITD, „Zum”, „Praktična žena”, pomoćnik glavnog urednika časopisa „Duga”, glavni urednik satelitskog programa TV BK, urednik zabavnog programa TV BK i TV „Happy”. Dobitnik je više novinarskih nagrada za pisano novinarstvo i gotovo svih priznanja koja se dodeljuju za posao voditelja na televiziji. Radio je dokumentarne filmove („Državni radnik”, „Crveni barjak Filipa Filipovića”), scenarista je četiri TV serije („Jugovići” – RTS, „Javlja mi se iz dubine duše” – TV „Košava”, „Drugo stanje” – TV BK i „Kafana na Balkanu” – „Telekom”). Koscenarista je dugometražnog filma „Lepa sela lepo gore” i scenarista filmova „Drugo stanje” i „Pokidan”. Napisao je zbirke priča „Kako sam gajio blizance” (1995), „Sto bisera” (2009), „Istorija u krevetu” (2012), „Muškarac u izvesnim godinama” (2014), „Zašto Bog nema auto” (2016) i „Rupe u glavi” (2020), i romane „Tunel – lepa sela lepo gore” (1996), „Ratna sreća” (1999), „Zadah belog” (2000), „Vrele usne” (2001), „Parada strasti” (2003), „Drugo stanje” (2006), „Oko otoka” (2009), „Šole” (2010), „Simeonov pečat” (2012), „Jovanovo zaveštanje” (2013), „Dosije Bogorodica” (2014), „Devedesete” (2015 – knjiga u kojoj se nalaze četiri romana objavljena devedesetih godina prošlog veka), „Teslina pošiljka” (2015), „Šmekeri” (2016), „Šmekerke” (2017), „Viza za nebo” (2017), „Dušanova kletva” (2018), „Teodorin prsten” (2019), „Savin osvetnik” (2020), „Tata u drugom stanju” (2021), „Milutinov greh” (2023). Priredio je dnevnik iz Haga Veselina Šljivančanina „Branio sam istinu” (2012), a napisao je i romansirane biografije glumaca Petra Božovića, Miše Janketića, Marka Nikolića, Lazara Ristovskog, Jelisavete Seke Sablić i pevača Ace Lukasa. Napisao je pet pozorišnih komada: „Državni radnik”, „Rijaliti obračun”, „Jače smo od sudbine”, „Braća po Hagu” i „Bitanga u boji”. Među nagradama dobijenim za spisateljski rad izdvajaju se „Zlatni beočug” za trajni doprinos kulturi Beograda, nagrada „Radoje Domanović” za najbolju knjigu satiričnih priča, kao i tri godišnja priznanja Redakcije za kulturu RTS-a „Zlatni hit liber” za najtraženije knjige u knjižarama i bibliotekama Srbije 2012, 2013. i 2015. godine.
Otac je trojice sinova, imao je rok sastav, strastveni je igrač preferansa i još uvek igra odbojku. Član je Udruženja novinara Srbije i Udruženja književnika Srbije.
