Fudbalski klub Železničar Pančevo nastavlja da jača svoje redove! Novi član plavo-belih je talentovani ofanzivac Kristijan Šekularac, rođen 2003. godine u Londonu , koji je u dosadašnjoj karijeri prošao omladinske selekcije Švajcarske, te nastupao za klubove poput Juventusa i Fulama.
Šekularac je potpisao ugovor do juna 2028, a u Železničaru ga vide kao naslednika Jovana Milosavljevića, koji je napravio istorijski transfer u Malme i u januaru se seli u Švedsku.
U prvom intervjuu za klupski sajt, momak iz poznate fudbalske porodice govori o svojoj karijeri, iskustvima iz Italije i Engleske, stilu igre, porodici i motivima zbog kojih je izabrao upravo Železničar.
Kristijane, dobro došao u Železničar. Rođen si u Londonu, igrao si za mlađe selekcije Švajcarske, a zatim prošao Juventus i Fulam. Gde si se najviše fudbalski oblikovao i o čemu si sanjao u dečačkim danima?
– Pre svega, hvala vam mnogo! Veoma sam srećan i uzbuđen što sam ovde. Imam utisak da sam u svakom od tih velikih klubova naučio nešto vredno. U Švajcarskoj sam razvio individualnost i kreativnost u igri. U Juventusu sam naučio taktičku stranu fudbala, važnost timskog duha i disciplinu koja je potrebna za uspeh. Na kraju, u Fulamu sam fizički ojačao, podigao intenzitet tokom utakmica i izgradio pobednički mentalitet. Kao dete, svaki slobodan trenutak sam koristio da igram fudbal sa prijateljima. Znao sam da je to moj put, i ta radost i energija prate me do danas. Oduvek sam sanjao o tome da postižem odlučujuće golove i da sa svojim timom slavim pobede – i ta ista strast me pokreće svaki put kada izađem na teren.
U Fulamu si igrao sa Silvesterom Džasperom. Da li ste bili u kontaktu pre tvog dolaska u Železničar?
– Da, igrao sam sa Džasperom u Fulamu i odlično smo sarađivali. On je sjajan igrač i moj dobar prijatelj. Kada sam čuo da postoji interesovanje Železničara, odmah sam ga pozvao da se raspitam o klubu. Njegova pozitivna iskustva i reči o Železničaru dodatno su me ohrabrile i učinile još uzbuđenijim zbog dolaska.
Džasper nam je ranije pričao o Aleksandru Mitroviću, kojeg je često sretao na treninzima. Da li si i ti imao priliku da budeš u kontaktu sa Mitrovićem?
– Da, imao sam priliku da nekoliko puta treniram sa Mitrovićem u Fulamu. On je neverovatno posvećen, vrhunski igrač – sigurno jedan od najboljih srpskih fudbalera ove generacije. Bio nam je sjajan primer i od njega smo kao mladi igrači mogli mnogo da naučimo.
Tebe opisuju kao tehnički izvanrednog fudbalera. Kako bi ti sam opisao svoj stil igre?
– Rekao bih da su moje glavne karakteristike tehnika i kreativnost. Uvek volim da imam loptu u nogama, da tražim rešenja i stvaram nešto posebno za tim. Volim ofanzivan fudbal, da napadam, driblam, kreiram šanse i postižem golove. Ali iznad svega, uvek dajem maksimum i igram sa strašću i ciljem.
Prvi kontakt sa seniorskim fudbalom imao si u mađarskom Fehervaru. Koliko ti je promena sredine bila izazovna i kako si sebe video u tom periodu u odnosu na mlađe kategorije?
– Period u Fehervaru bio je važan korak za mene. Brzo sam se prilagodio novom okruženju, ligi, načinu igre i saigračima, i od početka sam se osećao dobro. Nažalost, situacija u klubu se kasnije promenila na načine na koje nisam mogao da utičem, ali takva iskustva te nauče da ostaneš mentalno jak i da nastaviš da radiš. Zahvalan sam na tom periodu, jer me je izgradio i kao fudbalera i kao čoveka.
Dolaziš iz poznate fudbalske porodice Šekularac. Koliko si upoznat sa fudbalskom istorijom svoje porodice i da li ti veliko prezime predstavlja opterećenje ili dodatni motiv?
– Veoma sam upoznat sa fudbalskom istorijom svoje porodice. Otac i deda su mi često pričali o tome kakav je igrač i čovek bio Šeki. Ponosan sam što nosim to prezime, nikada mi nije bilo teret, naprotiv. To je čast i dodatna motivacija da nastavim tu tradiciju na svoj način i da učinim svoju porodicu, ali i sve koji pamte Šekija, ponosnim.
Igrao si za mlađe reprezentativne selekcije Švajcarske – da li razmišljaš o nastavku reprezentativne karijere?
– Igrao sam za reprezentativne selekcije Švajcarske od U15 do U21, što je bilo veliko i dragoceno iskustvo. Još uvek nisam debitovao za A tim, a pošto imam više državljanstava, ostavljam sve opcije otvorene za budućnost. Za sada sam potpuno fokusiran na Železničar i na to da pružim najbolje za klub.
Kako je došlo do odluke da pređeš u Železničar i šta te privuklo klubu iz Pančeva?
– Moram da se zahvalim direktoru Bojanu Šaranovu, glavnom skautu Aleksandru Dubačkiću i treneru – već nakon prvog razgovora osetio sam njihovu energiju, motivaciju i velike planove koje imaju za Železničar, i to me odmah privuklo. Svideo mi se način na koji su pričali o filozofiji tima, stilu igre i mojoj ulozi u njemu. Osetio sam da je ovo pravo mesto da nastavim da se razvijam kao igrač i kao osoba. Posebno mi znači i to što mi dolazak u Železničar pruža priliku da se povežem sa svojim srpskim korenima i porodicom ovde.
Koliko si do sada pratio Superligu Srbije i kako vidiš kvalitet domaćeg prvenstva?
– Počeo sam u poslednje vreme da pratim više utakmica i mogu da kažem da je ovo jaka i takmičarski vrlo zahtevna liga. Utakmice se igraju sa mnogo intenziteta i emocije, i ovde ima mnogo kvalitetnih igrača. Mislim da je ovo sjajno okruženje za razvoj i dokazivanje fudbalera i zaista se radujem tom izazovu.
Za kraj – tvoja poruka navijačima Železničara?
– Jedva čekam da izađem na teren sa svojim novim saigračima, da dam sve od sebe za ovaj klub i da učinim navijače ponosnim.
