Ako je u pravu Svetislav Basara kad kaže da na jednoj strani imamo političke partije superhikovskog tipa, koje otimaju od sirotinje, daju bogatašima i uzimaju proviziju – te su po pravilu na desnici – a na drugoj pak strani imamo partije dobričina – te su po pravilu na levici – koje otimaju bogatima, daju sirotinji i koje takođe uzimaju proviziju – onda Dušana Bajatovića ne bi trebalo hapsiti!
Čovek je sa levice, iz SPS, i otimao je onoliko od „Srbijagasa“, ali još nije stigao da podeli sirotinji. Dajte mu šansu…
Hoće se reći da je naša levica spora – trideset godina traje, a još nije prešla na izvršenje drugog dela svoje misije. Grabi i gomila bogatstvo, ali narod nikako da vidi vajdu od toga!
Šalu na stranu, ali dužina vremenskog perioda u kojem ova stranka funkcioniše kao parazit – živi na telu domaćina i hrani se njegovim sokovima – nameće pitanje: kako je to moguće?
Kažu da je odgovor u „koalicionom potencijalu“, pa da vidimo kako to funkcioniše…
Partiju koja je u tokom poslednje decenije 20. veka bila gospodar života i smrti nije, kako se očekivalo, Petog oktobra zameo vetar… Pod rukovodstvom Ivice Dačića, samo se tri godine pravila mrtva, da bi potom izmilela ispod kamena i zakačila se za DSS, pružajući joj manjinsku podršku. Kad je tome došlo vreme, parazit je našao svežiji organizam – 2008. preskočio je na leđa DS, a četiri godine kasnije na SNS. Niko osim Borisa Tadića nije bio iznenađen…
Moglo im se. Na izborima su osvajali taman toliko glasova da na svadbi budu kumovi, velikodušno se mireći sa činjenicom da nikada više neće iskusiti zadovoljstvo koje pripada mladoženji. Sad se vidi i zašto – draže i od se*sa su im pare.
Čoveku se prosto zavrti u glavi od suma koje je mažnjavao Dušan Bajatović, jedna od perjanica kojima se kiti SPS! Mesečna plata od 35.000 evra! Na računu u Singapuru 120 miliona evra!
Desetine afera od kojih je svaka teška desetine miliona evra, a država bila oštećena…
Spisak prijatelja koji kao da je iz feljtona „Ko je ko u podzemlju Srbije“! Dušan Bajatović je bio među prvih deset političara koji su se dovodili u vezu s narko-kartelom Darka Šarića, a kroz njegov imenik, posredno ili neposredno, prošli su Sreten Jocić zvani Joca Amsterdam, njujorški don Boško Radonjić, Ljubiša Buha Čume…
On onakav, pa tako i toliko! Šta bi tek bilo da mu pristaju odela i da je naučio da zakopčava košulju ispod grla?
Mada, neće biti ni da je stvar samo u eleganciji. Onaj Igor Braunović, drugi kapitalac iz SPS čije su mahinacije otkrivene, za Bajatovića je maneken a opet – nije mu ni prišao. Srubio je „Srbijašume“ kao lisna vaš, ali se nije izdigao iznad jajarskog muljanja sa javnim nabavkama i računima! Naravno, digao je milione, ali nema tu stila – uostalom, šta reći o čoveku koji je pronevernim novcem napravio kafanu pod imenom „Monte Karlo na Drini“? Čovek se ne snalazi u pravom Monte Karlu, možda zbog jezika, ili zato što nema proje i jagnjetine sa ražnja, pa je napravio srpsku verziju. Takoreći rodoljub!
Ali, šta je najzanimljivije…
I pored svih razotkrivenih lopovluka ove dvojice, SPS i dalje ozbiljno računa na njih. Na listi za predstojeće parlamentarne izbore Dušan Bajatović je na jedanaestom mestu, a Braunović na devetnaestom… što znači da sigurno ulaze u Skupštinu ako se bude glasalo kao do sada.
Pa da glasamo onda, možda konačno, kao poslanici sa levice, počnu da ukradeno dele sirotinji…
A i njima lepo: imaće poslanički imunitet.
