Deliblatska peščara nije nastala preko noći. Generacije pre nas su južnobanatsku Saharu sadile, čuvale i podizale šumu tamo gde su nekada vetrovi pomerali pesak. I Deliblatska peščara neće nestati preko noći. Boli svaki izgoreli hektar, svako stablo koje je nestalo i svaki garež tamo gde smo navikli da gledamo zelenilo. Ali jedno požar ne može da spali — našu volju da je obnovimo, saopštio je Marko Mladenović, član Predsedništva Srpske napredne stranke i narodni poslanik iz Pančeva, na svojoj stranici na društvenoj mreži Facebook.
„Kada se vatra ugasi i kada stručnjaci kažu da je vreme, nećemo ostati samo na rečima, žaljenju i fotografijama onoga što smo izgubili.
Zasukaćemo rukave.
Sadićemo.
Stablo po stablo.
Hektar po hektar.
I voleo bih da u toj obnovi budemo svi zajedno — država, lokalne samouprave, šumari i stručnjaci, udruženja, kompanije, škole, porodice i naša deca. Da se ujedini cela Srbija!
Pre više od dva veka naši preci su pred sobom imali pesak koji je gutao njive i puteve i pretio naseljima. Nisu rekli da je nemoguće.
Počeli su da sade.
Sadili su godinama.
Decenijama.
Generacijama.
Od peska su napravili šumu.
Ako su mogli oni — možemo i mi.
Možda će biti potrebne godine da ponovo vidimo zelenilo koje pamtimo. Koliko god da je potrebno, sadićemo, jer je i pre više od dva veka neko zasadio drvo znajući da možda nikada neće sedeti u njegovom hladu.
Sadio ga je za one koji dolaze posle njega.
Sada je red na nas.
Da jednog dana možemo svojoj deci da pokažemo ovu šumu i kažemo:
„Ovde je gorelo. A onda smo sadili i zajedno je vratili vama deco.“
Zato danas, dok još gledamo posledice vatre, treba da se setimo jedne jednostavne istorijske činjenice:
Deliblatska peščara je već jednom pošumljena ljudskim rukama.
Ako su naši preci mogli da počnu od peska,
možemo i mi da počnemo od pepela.
POŠUMLJENA JE JEDNOM. POŠUMIĆEMO JE OPET.“, objavio je Mladenović.
