U uređenim demokratijama datumi izbora upisuju se u kalendare godinama unapred. Tako bi trebalo da bude i u Srbiji, ali opozicija posle svakog poraza, bez jasnog odgovora u programu i liderstvu, već sutradan izmišlja nove pokušaje opstrukcije delovanja vlasti i traži nove izbore, kao da je problem u datumu, a ne u politici.
Nažalost, ne prezaju ni od radikalnih poteza. U pojedinim situacijama, političke reakcije na tragedije prelazile su granicu između društvenog bunta i političke instrumentalizacije. U takvom jednom momentu nastala je i rečenica: Roditelji nemaju tapiju na bol!
Umesto da glasačima ponude konkretna rešenja, opozicione vođe su se fokusirale na dešifrovanje svake izjave predsednika Aleksandra Vučića i čelnika Srpske napredne stranke. Trenutni omiljeni sport opozicije je pogađanje kada će se održati izbori i koji. Svoju politiku pretvorili su u političku kladionicu u kojoj dobitna kombinacija ne postoji.
Vrhunac tog pristupa je nagađanje da će se parlamentarni izbori u Srbiji održati 5. ili 12. jula. Na bazi ove pretpostavke, opozicionari su otišli korak dalje, pozivajući svoje pristalice da otkažu letovanja. Njihova teorija glasi: vlast želi da raspiše izbore dok su građani na odmorima kako bi se smanjila izlaznost i tako „lagano“ pobedila.
Ovakva konstrukcija otvara i niz komičnih dilema. Šta ako opozicija, kojoj je očigledno dobro u Srbiji čim planiraju putovanja, zaista otkaže letovanja? Da li će, da bi zamaskirali promašaj, ponovo licitirati sa mogućnošću da izbori budu u decembru i odmah pozivati na otkazivanje zimovanja? Ova turistička strategija dokazuje svu dubinu njihove političke konfuzije i strateške dezorijentacije.
Da li tom „kladionicom“ pokušavaju da zamaskiraju svoj najvidljiviji autogol, dobrovoljno napuštanje institucija sistema? Umesto da skupštinske klupe i radna tela koriste za dijalog, koji je osnova svakog demokratskog društva, oni su odlučili da se povuku, čime su sami sebi uskratili najbitniji politički instrument. Time su sami sebe osudili na reaktivno delovanje sa margine.
Politika se vodi tamo gde se donose odluke – ne tamo gde se nagađa.
Stalno kaskaju za događajima, umesto da učestvuju u njihovom kreiranju. Ova hronična reaktivnost direktno vodi u političku mišolovku. Mamac su izbori koje stalno prizivaju, a opruga je njihovo odsustvo iz institucija. Paradoksalno, opozicionari su je sami sebi postavili. Insistiranje na novim izborima bez jasnog plana i bez učešća u institucijama deluje kao svesno srljanje u poraz.
Logično je pitati: Da li je ova lagana šetnja ka mišolovci posledica loše procene ili nemoći da se ponudi išta više od opstrukcije i teorija o tome kada će se ponovo otvoriti birališta? Kada se politika svede na pogađanje datuma, poraz više nije pitanje vremena, već izvesnost.
Nažalost, brojni među njima ponovo najavljuju bojkot izbora i sopstveno političko izopštavanje. Bez povratka u institucije i promene načina delovanja, svaki naredni dan biće samo potvrda tog izbora. Bojkot nije taktika, već priznanje da nemate šta da tražite na terenu na kojem se utakmica igra.
A činjenice su, za razliku od nagađanja, neumoljive. Prema Ustavu i zakonima, redovni parlamentarni i pokrajinski izbori padaju tek u decembar 2027. godine. Te iste 2027. godine Srbiju očekuju i redovni predsednički izbori, dok će se redovni lokalni izbori za većinu gradova i opština održati tek u junu 2028. godine. Svako licitiranje julskim datumima i otkazivanjem odmora je, dakle, svesno bežanje od ove realnosti.
Tužno je gledati kladioničarsku strategiju koja počinje da liči na analizu vremenske prognoze: mnogo nagađanja i gotovo nikakav uticaj na ishod.
Aleksandar Čupić glavni i odgovorni urednik portala ePančevo
