Samošu smo. Posle dugo godina. Idemo da razgovaramo sa jednom gospođom, za koju znamo da je direktorka Doma kulture „Vladimir M. Fijat“. Nismo znali da smo malo znali, ali o tome malo kasnije.
Samoš je počeo da se naseljava od 1802. do 1806. i to Srbima iz Sečnja i Rumunima iz Čavoša. Naslednici Marije Terezije na tronu Habsburške monarhije hteli su po svaku cenu da ojačuju Vojnu granicu, pa su u ovaj kraj, početkom 19. veka počeli sa intenzivnim naseljavanjem Slovaka, Mađara, Nemaca, Srba i Rumuna. Padina je zapala Slovacima, a Samoš Srbima i Rumunima. Tako da je u Samošu bilo dva groblja, dva paroha, dva školska zdanja, dva učitelja…
Knjiga rođenih počela je da se vodi 24. aprila 1805. godine, a knjiga venčanih u umrlih godinu dana kasnije. Današnja crkva, posvećena prenosu moštiju Svetog Nikole, počela je da se gradi 1840. godine, a osveštana je 1847. godine. Danas je spomenik kulture, kao nepokretno dobro od velikog značaja.
U Samošu danas žive uglavnom Srbi, a po popisu iz 2011. godine bilo je nešto više od 1000 stanovnika.
Prolazimo pored crkve (pisaćemo o njoj, drugom prilikom) i stižemo do zgrade Doma kulture. Preko puta. Ulazimo u kancelariju, jednu, pa drugu, nema nikoga. Izlazimo i nailazimo na jednu devojčicu, koja nas pita: „tražite moju mamu“, direktorku, kažemo, a onda dobijamo uputstvo „krenite za mnom“. Krećemo. Nekoliko koraka i devojčica stade pored dve žene, koje su iza jedne ograde čupale travu, šta li već! Devojčica se obraća svojoj majci konstatacijom da je uzela hleb, a mi istoj osobi pitanjem: -Jeste li Vi direktorka Doma kulture? Dobili smo, uz neobično lep osmeh, potvrdan odgovor.
Malo smo ostali zatečeni, ali kasnije će nam sve biti jasnije.
Naša ljubazna sagovornica, najpre nas je odvela u prostorije koje pripadaju Mesnoj zajednici, u kojima se nalazi Muzej „Vladimir Fijat“, gde smo uživali posmatrajući umetničke slike i razne antikvitete, koje je jedan od najpoznatijih Samošanina, Vladimir Fijat, poklonio svom rodnom mestu, uz još niz dragocenih dokumenata i umetničkih fotografija iz Velikog rata, u kojem je i sam učestvovao, a u svojoj knjizi „Ovejani Srbin“ (promovisanoj 30. novembra prošle godine, na godišnjicu njegovog rođenja) i mnogo toga interesantnog i zapisao.
Više o Fijatu nešto kasnije, a mi sada idemo u direktorsku kancelariju, zajedno sa direktorkom Doma kulture „Vladimir M. Fijat“, do maločas baštovankom. Ona se zove Jelena Trajković. Vrlo brzo smo se uverili da je reč o izuzetnoj ženi. U mnogo čemu.
Otkud Vi u onom poslu, ne možemo prvo da ne pitamo, pošto smo ljubazno počašćeni sokom i slatkišima.
-Šta je tu bilo čudno, to je samo jedan deo mojih svakodnevnih aktivnosti, posvećenih lepšem izgledu našeg lepog sela i svih njegovih objekata od značaja za igru naše dece ili za šetnju naših meštana – kaže nam, uz osmeh koji je samo pojačao izražajnost onoga što smo čuli, naša ljubazna sagovornica.
A onda? Onda saznajemo da je ona i predsednica Saveta Mesne zajednice Samoš.
– Poverenje koje sam dobila od svojih sugrađana ja svakoga dana moram da opravdam, u stvari, ne zato što moram, nego zato što želim, to je nešto u meni, da uvek budem deo projekta za lepši i funkcionalniji i uređeniji Samoš, u svakom pogledu. To me čini zadovoljnijom i srećnijom, jer moje dve devojčice, jednu ste videli, su moje bogatstvo, a to bogatstvo se samo nadopunjuje onim što svakoga dana radim, kako za njih, tako i njihove vršnjake, i mlađe i starije, i za njihove roditelje, za njihove bake i deke, za svakog Samošanina – sa osobitom izražajnošću i specifičnim govorom tela priča Jelena, jedna izuzetna pojava na lokalnoj javnoj sceni, nema šta. A evo i još toga zašto?
I TU SU PRSTI… park u centru Samoša
Jelena je i predsednica Udruženja aktivnih žena Samoša (naziv se u potpunosti uklapa u celu priču), udruženja od 14 žena, koje je najspecifičnije udruženje žena južnog Banata.
Ono se ne bavi pravljenjem kulinarskih specijaliteta, sakupljanjem rariteta, vezom, šivenjem ili krojenjem, ono se bavi, moramo malo da zastanemo, ono se bavi poslom koji u nekim drugim mestima radi, ne jedno, nego i dva javno-komunalna preduzeća!
-Udruženje aktivnih žena Samoša organizuje akcije na uređenju sela, održavanju zelenih površina i njihovom obogaćivanju novim sadržajima, sređivanju dečijih igrališta, uredili smo prostor u crkvi i oko nje, aktivirali smo i opremili zapuštenu pijacu, sredili „Titov park“ i uradili staze za pešake, a zahvaljujući našim donatorima nabavili smo i nove klupe, česmu, stolove za Dom kulture i… nabraja Jelena šta sve mogu žene kad hoće, i kad imaju takvu „šeficu“, dodajemo mi, uvereni da ne grešimo i da iza onoga „i“ ima toga još, sigurno.
Ali o tome – za neki dan. Jelena nije priča za jedan dan!
Izvor: Start 013
